Istraživanje koje je sproveo Gallup International u devet zemalja srednje i istočne Europe (CEE) obuhvatajući 9.000 ispitanika starijih od 18 godina otkriva značajno nepoznavanje i nisku razvijenost svesti o rizicima, kao i široko rasprostranjeno pogrešno shvatanje u vezi s finansijskom zaštitom koju pružaju državne i društvene institucije.
- Oko dve trećine stanovništva ima malo ili nimalo znanja o zdravstvenim, radnim, rizicima stanovanja i odgovornosti, te sajber rizicima koji su ispitani u studiji
- Sedam od deset ispitanika ne veruje da će se rizici verovatno ostvariti, uprkos tome što procenjuju da bi potencijalni gubitak, odnosno načinjena šteta bila visoka
- Oko dve trećine građana veruje da bi državni organi intervenisali u slučaju zdravstvenih rizika i invalidnosti na radu, a 60% veruje da bi se to desilo i u slučaju gubitka ili oštećenja stana ili kuće, a čak 40 procenata smatra da se to odnosi i na gubitke usled internet prevare, dok skoro polovina veruje da ličnu odgovornost, takođe, pokriva država!
Reprezentativna studija koja je sprovedena u ime Vienna Insurance Group (VIG), na ključnim tržištima na kojima ova vodeća osiguravajuća grupacija posluje – u Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji i Slovačkoj, čini osnovu za VIG-ove planirane aktivnosti sa ciljem povećanja svesti o rizicima u regionu CEE, čime bi se doprinelo društvenoj održivosti.
Fokus istraživanja je bio na percepciji ispitanika o najčešćim rizicima u svakodnevnom životu: zdravstveni, nesposobnost za rad, rizici povezani sa stanovanjem, odgovornost za prouzrokovane nezgode ili povrede i internet prevare. Oni su, takođe, pitani o verovatnoći ispoljavanja rizika, o proceni potencijalnog gubitka ili oštećenja, o mogućim troškovima i merama preduzetim za proaktivno upravljanje rizicima ili ublažavanje nastalog gubitka ili štete.
Rezultati ankete sprovedene u Srbiji u kojoj je učestvovalo 1.000 ispitanika, pokazuju da su kod nas i svest o riziku i upravljanje rizikom manje izraženi od proseka zemalja CEE, kao i spremnost da se plati za ublažavanje finansijskih posledica rizika. Svest o rizicima niža je za 3 do 6 procentnih poena u poređenju sa odgovorima anketiranih građana u ukupnom uzorku koji čine ispitanici iz svih devet zemalja.
Dok građani drugih zemalja, procenjuju da bi šteta kod ispoljenih rizika bila vrlo visoka, naši građani troškove štete procenjuju značajno niže od proseka i to za čak 10 procenatnih poena manje za sve ispitivane rizike u odnosu na nalaze iz zbirnog uzorka.
Više od tri četvrtine ispitanika u Srbiji veruje da se rizik neće dogoditi, a među preduzetim merama za ublažavanje posledica rizika kod građana Srbije preovlađuje oprez. Kod nas je procenat ljudi koji ne preduzimaju ništa da minimiziraju potencijalne finansijske posledice svakodnevnih rizika znatno iznad proseka ispitanih zemalja i to, u zavisnosti od ispitivanog rizika – za 10 do15 procentnih poena u odnosu na prosek iz ukupnog istraživanja!
Razlozi zbog kojih ljudi u Srbiji ne preduzimaju neophodne korake da umanje posledice rizika su: troškovi, izbegavanje stresnih situacija i nedostatak svesti o riziku.
Za razliku od proseka, poznavanje finansijskih rizika na osnovu samoprocene, je u srpskoj populaciji znatno precenjeno u odnosu na stvarno stanje, što za posledicu ima da više od 8 od 10 ispitanika u Srbiji koristi neefikasne strategije upravljanja rizicima.
Takođe, izražena su očekivanja stanovništva da država treba da interveniše u slučaju štete i pretpostavka da se mogu osloniti na državu. Ovo predstavlja značajnu prepreku unapređenju svesti o rizicima i ograničava spremnost za samostalno preduzimanje mera za umanjivanje posledica rizika.
Značajan deo anketiranih je svestan praznina u svom znanju kada je u pitanju rizik. Više od jednog od dva anketirana bi želelo da dobije više informacija i savete od stručnih organizacija. Otprilike isti broj bi bio spreman da da finansijski doprinos kako bi se zaštitio od gubitka ili štete. Iz tog razloga VIG preuzima odgovornost kako bi ispunio ovu potrebu građana za informacijama i savetima, pružajući objašnjenja i podižući svest i postavljajući ovu važnu temu u fokus svog delovanja u pravcu razvoja društvene održivosti.
Svetlana Smiljanić, član Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja, foto: A. Anđić
U svojoj ESG strategiji za održivu budućnost Wiener Städtische osiguranje, u domenu delovanja u društvu, posebnu pažnju obraća na podizanje znanja, a tako i svesti o rizicima – kroz svojevrstan risk literacy program, koji uključuje niz ciljanih akcija usmerenih na frekventno deljenje informacija, znanja i obrazovanje građana. „Naša misija je da gradimo odgovornije društvo ali i finansijski otpornije pojednice i društvo. Uverena sam da možemo da izvršimo značajan uticaj na podizanje svesti kod građana, a uz to i na njihovo finansijsko osnaživanje. S ciljem povećanja nivoa znanja o rizicima učenika srednjih škola, naša kompanija se pridružila nacionalnom programu Finansijska pismenost u partnerstvu sa udruženjem Dostignuća mladih u Srbiji. Program ostvaruje značajan uticaj u oko 10% srednjih škola u Srbiji. Naše kolege, koje su prošle obuku, su mentori i predavači na radionicama tokom kojih pomažu mladima da nauče kako da pravilno upravljaju svojim finansijama i uče ih kako da procene rizike i preduzmu adekvatne akcije u vezi sa njima, što ih čini otpornijim i odgovornijim za budućnost“, ističe Svetlana Smiljanić, član Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja.
Wiener Städtische osiguranja će sprovoditi inicijative za povećanje svesti stanovnika Srbije o rizicima, što će biti fokus društvene održivosti u pravcu povećanja finansijske otpornosti građanja i društva.
