Sudije Međunarodnog krivičnog suda u Hagu izdale su naloge za hapšenje Vladimira Putina i Marije Lvove-Belove na osnovu optužnice koja ih tereti za ratne zločine – deportaciju ukrajinske dece u Rusiju.
Međunarodni krivični sud (MKS) je u petak 17. marta 2023. saopštio da je izdao naloge za hapšenje dve osobe u kontekstu situacije u Ukrajini:
„Na osnovu zahteva tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda od 22. februara 2023. pretpretresno Veće II smatra da postoje razumni razlozi za verovanje da osumnjičeni snose odgovornost za ratni zločin protivpravne deportacije i preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju – na štetu ukrajinske dece.
Vladimir Vladimirovič Putin, rođen 7. oktobra 1952, predsednik Ruske Federacije, navodno je odgovoran za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva (dece) i protivpravnog preseljenja stanovništva (dece) iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju. Zločini su navodno počinjeni bar od 24. februara 2022.
Postoje razumni razlozi da se veruje da gospodin Putin snosi individualnu krivičnu odgovornost za gorepomenute zločine, zato što je počinio dela direktno, zajedno sa drugima i/ili preko drugih i zbog njegovog propusta da u skladu sa odgovornošću nadređenog pravilno izvrši kontrolu nad civilnim i vojnim podređenima koji su počinili zločine, ili dozvolili njihovo izvršenje, i koji su bili pod njegovom efektivnom vlašću i kontrolom.“
Na sajtu suda piše da je za iste zločine individualno krivično odgovorna i „gospođa Marija Aleksejevna Lvova-Belova, rođena 25. oktobra 1984. komesarka za prava deteta u Kancelariji predsednika Ruske Federacije“, jer ih je „počinila direktno, zajedno sa drugima i/ili preko drugih.“
„Veće je uzelo u obzir da su nalozi za hapšenje tajni kako bi se zaštitile žrtve i svedoci, kao i istraga. Ipak, imajući u vidu da je ponašanje o kojem se govori u sadašnjoj situaciji navodno u toku i da javna svest o nalozima za hapšenje može doprineti sprečavanju daljeg činjenja zločina, Veće je smatralo da je u interesu pravde da ovlasti Sekretarijat da javnosti otkrije postojanje naloga za hapšenje, imena osumnjičenih, krivična dela za koja su nalozi izdati i vidove odgovornosti koje je utvrdilo Veće.“
Tužilac: Deca ne smeju biti ratni plen
Prema ukrajinskoj vladi, zaključno sa februarom ove godine, više od 16.000 dece je oteto iz Ukrajine i prebačeo u Rusiju ili područja pod ruskom kontrolom.
Pre godinu dana, glavni tužilac MKS-a Karim Kan pokrenuo je istragu o mogućim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti. Kan je lično tri puta bio u Ukrajini.
Karim Kan je rekao da je njegova kancelarija identifikovala deportovanja „najmanje stotina dece“ iz ukrajinskih sirotišta i domova za decu. Mnoga deca su navodno od tada ponuđena na usvajanje u Rusiji.
Kan se pozvao na zakonski amandman, zasnovan na predsedničkim dekretima, koji je suštinski olakšao usvajanje dece od strane ruskih porodica.
„Moja kancelarija tvrdi da ova dela, između ostalog, pokazuju nameru da se ova deca trajno uklone iz sopstvene zemlje. Ne možemo dozvoliti da se deca tretiraju kao da su ratni plen“, rekao je Kan.
Karim Kan je za britanski javni servis BBC rekao da je deportacija dece bila nehumana i da je Rusija mogla da preduzme druge mere da zaštiti decu – ako je to bila njena namera. Komesarka za decu Marija Lvova-Belova je sugerisala da je pomagala deci tako što ih je evakuisala iz ratnih zona.
„Ako je postojala opasnost u određenom području, premestite ih u druge delove Ukrajine gde te opasnosti nije bilo. Ako to nije moguće, ponudite da ih premestite u treće zemlje“, rekao je Kan.
Milošević, Tejlor, Kabuga, Al Bašir…
Međunarodni krivični sud veoma retko izdaje nalog za hapšenje protiv aktuelnog šefa države. Između ostalog, to se dogodilo u slučaju u međuvremenu svrgnutog sudanskog predsednika Omara al-Bašira.
Nije važno da li ste šef države, u vojsci ili neko „nisko u poretku“, nekažnjivost nije dozvoljena. „Pojedinci su odgovorni za svoje postupke“. Oni koji osećaju da mogu „danju da počine zločin, a da noću dobro spavaju, možda bi trebalo da pogledaju istoriju“, rekao je Kan za BBC i dodao:
„Niko nije mislio da će Slobodan Milošević, srpski lider kome je suđeno za ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, završiti u Hagu – ali jeste.“ Kao i Liberijac Čarls Tejlor, koji je osuđen na 50 godina zatvora, i Felisijen Kabuga iz Ruande, koji je uhapšen 2020.
Kijev govori o „istorijskom trenutku“
Visoki zvaničnici u Ukrajini pozdravili su odluku Međunarodnog krivičnog suda. Ovo je istorijski trenutak za Ukrajinu i međunarodni pravosudni sistem, rekao je glavni tužilac za ratne zločine Andrij Kostin a isto je u svojoj večernjoj video poruci reagovao i predsednik Vladimir Zelenski i takođe rekao:
„Bilo bi nemoguće izvesti takvu zločinačku operaciju bez pristanka čoveka na čelu terorističke države.“
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba je na Tviteru napisao: „Pozdravljam odluku MKS-a. Međunarodni kriminalci će odgovarati za krađu dece i druge međunarodne zločine.“
Kremlj: Odluke MKS-a bez značaja za Rusiju
U prvom reagovanju na nalog za hapšenje, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na Telegramu je rekla da je krivični sud u Hagu za Rusiju bez značaja:
„Odluke Međunarodnog krivičnog suda nemaju nikakvog značaja za našu zemlju, pa ni u pravnom smislu.“
Šef UN ostaje otvoren za razgovore sa Putinom
Ujedinjene nacije su izbegle direktnu reakciju na nalog za hapšenje koji je raspisao Međunarodni krivični sud u Hagu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.
Stefan Dižarik, portparol generalnog sekretara UN Antonija Gutereša rekao je samo da će uprkos odluci MKS-a šef UN i dalje razgovarati sa Putinom: „Generalni sekretar će uvek razgovarati sa svakim s kim je neophodno da se razgovara“.
Dužarik je takođe rekao da su Međunarodni krivični sud i Ujedinjene nacije odvojene organizacije.
Žozep Borel i Marko Bušman pozdravili odluku suda
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel na Tviteru je napisao:„Ovaj korak je samo početak procesa pozivanja Rusije na odgovornost. Ne sme biti nekažnjivosti.“
Nemački ministar pravosuđa Marko Bušman pozdravio je odluku Međunarodnog krivičnog suda da izda nalog za hapšenje šefa Kremlja Vladimira Putina:
„Svako ko je, poput Putina, započeo krvavi rat, trebalo bi da za to odgovara pred sudom“, rekao je političar FDP nemačkoj uredničkoj mreži (RND). „Najbolje rešenje je kada se optužnica može pokrenuti pred Međunarodnim krivičnim sudom. Nalog za hapšenje za ratne zločine koji je sada izdat je važan signal odlučnosti“, rekao je Bušman.
Šta MKS može, a šta ne može
Međunarodni krivični sud postoji od 2002. Predsednik suda je od 11. marta 2021. Pjotr Hofmanski, po nacionalsiti Poljak. On je rekao da sud može samo da izda naloge za hapšenje, ali će međunarodna zajednica morati da ih sprovodi.
U Međunarodnom krivičom sudu u Hagu nije moguće suđenje u odsustvu.
Hapšenja moraju da obave zemlje koje su potpisale sporazum sa MKS-om, odnosno Rimski statut, a njih je 123.
Međutim, Rimski statut nisu potpisale Rusija, Kina, ni SAD – 3 od 5 stalnih članica SB UN, a to na primer nisu učinile ni Indija, Turska ili Izrael.
Prema trenutnoj pravnoj situaciji, MKS može protiv predstavnika ruskog državnog vrha, dakle i Putina, da podigne optužnice za „ratne zločine”, „zločine protiv čovečnosti” i „genocid”.
MKS nije u mogućnosti da protiv Putina podigne optužnicu za „zločin agresije“ odnosno agresivni rat, jer to može primeniti samo na lica iz država koje su pristupile Rimskom statutu.
Tagovi
