Ispašće, sudeći po naslovnim stranama Nedeljnika, da je pozno leto ili preuranjena jesen idealno vreme za objavljivanje memoara. Tako nakon Dobrice Ćosića u proteklom, u ovom, prvom septembarskom broju, na naslovnoj strani Nedeljnika je Vuk Drašković, čija će autobiografija takođe predstavljati svedočanstvo o jednom dobu, ako ne i o istoriji.
Sad je, valjda, dobar trenutak da primetimo: bolje da se krajem leta čitaju memoari nego da se puca i ratuje. Da kucnemo u drvo, ne deluje da će ovaj septembar biti crn ni sudbonosan onako kako bi neki jastrebovi to izvoleli, ali će svakako biti velikih priča i velikih tema. Ima ih i u novom broju Nedeljnika – od toga ko zaista vlada Srbijom, preko toga ko zaista vlada Evropom, pa sve do Bliskog istoka i Amerike…
Pogledajte šta vas čeka u novom broju Nedeljnika, simboličnog broja 555
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
VUK – Posle 30 godina Vuk Drašković napisao je političke i lične memoare i predao ih izdavaču (Laguna). Nedeljnik prenosi delove ove praktično testamentarne knjige, koja će se za nekoliko dana naći u knjižarama, i koja predstavlja istorijski izvor prvog reda, sa svim najvažnijim ličnostima i događajima koji su oblikovali Srbiju kakvu i danas poznajemo
LALIĆ – „Da možemo da promenimo jednu stvar u istoriji, šta bi to bilo?“, pita glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika „Time machine“.
KO VLADA VLADOM – Kako je uloga predsednika vlade degradirana kroz srpsku istoriju? Ko je zapravo, od početka 20. veka vladao Srbijom? Čije principe Vučić danas koristi, na koga se ugleda? Veliko političko-istorijsko istraživanje u novom Nedeljniku.
SMAJLOVIĆ – „Ako je gospođa Marin feministkinja novog talasa, feminizam se mora redefinisati“, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.
ĆOSIĆ – Dela Dobrice Ćosića i dalje zauzimaju važna mesta u izlozima beogradskih knjižara, a u „Vremenu sa ocem“ vidi se kako su nastajala, kako je autor tumačio njihove živote i trajanje. Vidi se i životni i literarni put Dobrice Ćosića. Uz dozvolu izdavača i autorke, novi Nedeljnik prenosi delove iz ovog bitnog, na trenutke potresnog svedočenja i korespondencije.
PETAR M. SEFEROVIĆ – Akademik, potpredsednik Evropskog udruženja kardiologa, jedan od naših najvećih naučnika u medicini i čovek koji je, kako kolege kažu, najzaslužniji za skok Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, govori za Nedeljnik o fakultetima, srčanoj slabosti, SANU, studentima, Kliničkom centru Srbije…
PANTELIĆ – „Pred Evropom je nekoliko teških kriza koje imaju potencijal da prouzrokuju tektonske promene: energetska, migraciona, ekonomska, finansijska i bezbednosna“, piše Željko Pantelić u velikoj spoljnopolitičkoj analizi.