Rano je probeharalo.
U te bi tri reči mogle da stanu prve impresije nakon što je košarkaška reprezentacija Bosne i Hercegovine ispala sa Eurobasketa. Tačno devet godina nakon legendarne utakmice te reprezentacije i viralnih komentara koji su se godinama vrteli po svim internet bespućima, nije bilo ni „šuteva sa parkinga“, ni razloga da komentator egzaltirano uzvikne „ratatatata“. Isti je bio jedino dželat – Litvanija. Dovoljno da se sve pretvori u košarkaški deža vi…
Kada je žreb za Eurobasket u grupi B spojio evropskog šampiona Sloveniju, olimpijskog vicešampiona Francusku, Litvaniju i domaćina Nemačku, sa Mađarskom i Bosnom i Hercegovinom, niko nije mogao ni da pretpostavi koliko će se u jednom momentu sve zakomplikovati.
Navijačima reprezentacije Bosne i Hercegovine verovatno je u grlu zastala knedla kada su videli da se u poslednjem kolu grupe sastaju sa Litvanijom, ali su i oni, kao i brojni prognozeri i bukmerjkeri, predvideli da bi čitava stvar u grupi B mogla da se razreši pre poslednjeg kola.
Bukmejkeri su predvideli da bi u grupi mogla da slavi Slovenija, da će se za drugo mesto boriti Francuska i Litvanija, a za četvrto Nemačka i možda (sa dugim „o“) Bosna i Hercegovina. Mađarskoj niko nije davao velike šanse.
***
Prebacimo se samo na trenutak u poslednju četvrtinu utakmice trećeg kola grupe B. Selekcija Slovenije odlazi na klupu nakon što je selektor Aleksandar Sekulić pozvao tajm-aut i vidno indisponirani Luka Dončić, jedna od prvih zvezda ovog turnira, baca flašicu i podvikne u stilu: Od koga mi gubimo“.
U tom trenutku reprezentacija Bosne i Hercegovine, posle ludačke utakmice, odlazi na prednost od dva poseda i jasno je da je Sloveniji preostalo jako malo vremena.
Nakon poslednje sirene petorica košarkaša u plavo-žutim dresovima staju pred kameru i od radosti počinju pesmu: „Bosnom behar probeharao…“
Niko nije mogao da predvidi da će posle tri kola reprezentacija koju sa klupe predvodi Adis Bećiragić imati dve pobede i da će u utakmici na koš više savladati evropskog šampiona. Bećiragićev tim – koji je jedva i otišao na prvenstvo zbog finansijskih problema i koji do nedavnog razlaza sa prethodnim selektorom baš i nije bio „Bećiragićev tim“ – pobedio je na otvaranju Mađarsku, a zatim se ozbiljno isprsio protiv domaćina u vrlo „domaćinskoj atmosferi“. Bosna i Hercegovina je razbila Nemačku u prvom poluvremenu utakmice drugog kola, a onda pod pritiskom Pancera i sudijske pancer divizije u drugom ispustila utakmicu iz ruku. Nemačka je tada imala 2-0, Litvanija 0-2 i grupa je bila potpuno zakomplikovana. A onda je BiH pobedila Sloveniju, da sve ode dovraga.
Bećiragićev tim pokazao je da ima jasnu hijerarhiju, da je izgrađen oko Jusufa Nurkića i Džanana Muse, da svaki igrač zna svoju (epizodnu) ulogu, a da čitav brod u ravnoteži drži Miralem Halilović, kapiten i momak za sve u ovom timu.
Bosna i Hercegovina je uspela da nametne ono što je njeno timski najjače oružje – „sajz“, što bi rekli stručnjaci – da se pobije sa svim rivalima i da ne dozvoli nikom da se protiv njih naigra košarke. I od prvog podbacivanja protiv Mađarske, preko prvog poluvremena protiv Nemačke, do Dončićevog neprimerenog komentara na klupi pred kraj meča sa Slovenijom, taj plan je uspevao.
Ipak, razvoj situacije u grupi nametnuo je „imperativ“ pobede protiv Francuske, kako se stvar ne bi opet, kao na Eurobasketu 2013. lomila protiv Litvanije. Nurkić je i protiv Slovenije delovao kao da jedva stoji na nogama, a kao da je pobeda protiv evropskog prvaka i mentalno ispraznila Bećiragićevu ekipu. Protiv Francuske su pokazali zube, ali su Furnije i drugovi uspeli da prilično rutinski dobiju meč.
Radovali su se litvanski navijači na tribinama, znajući da u poslednjem činu ovog scenarija sve drže u svojim rukama, a tim se razigrao u lakoj pobedi protiv oronule Mađarske.
A onda novi flešbek.
***
Oni koji Linasa Kleizu nazivaju „dagestanskim mafijašem“, stvari su uvek nazivali pravim imenom. Sjajni litvanski košarkaš, koji i ovaj Eurobasket prati uživo, sa tribina, bio je vođa odlične litvanske generacije koja nije sjajno počela Eurobasket 2013. godine. Ipak, u duel protiv bosanskohercegovačke reprezentacije ušli su kao apsolutni favoriti.
Tim BiH imao je svog čudotvorca Mirzu Teletovića, imao je Nihada Đedovića, Zeka Rajta, Elmedina Kikanovića, Nemanju Gordića, sličnu hijerarhiju kao ovaj današnji tim i skor 2-2.
Da bi napravili čudo i prošli dalje, bilo je potrebno da pobede Litvaniju, koja je tada imala skor 3-1, sa najmanje 10 poena razlike. I čudo je krenulo da se događa. Litvanski tim nije držao konce u svojim rukama, videlo se da su uzdrmani, uznemireni, a onda je Mirza Teletović krenuo da sipa kao lopatom. Da je bacio regal ka košu i to bi prošlo kroz obruč.
Svaki je taj ludački koš, svojim komentarima ulepšao i dao mu posebnu dramatiku komentator Edin Avdić, a neke od njegovih komentara i danas prepričavaju klinci koji im poreklo i ne znaju. Čuli su samo „sa parkingaaaa“ ili „ratatata“, kad nekog starijeg krene na basketu u naselju.
Bosna i Hercegovina vodila je 14 razlike i Bosnom je behar probeharao. Prerano.
Ispostaviće se da će „dagestanski mafijaš“ i tim čiji je vođa bio, na mišiće, iskustvo, na šta god hoćete, uspeti da svedu razliku na ispod 10 poena i bosanskohercegovački san je završen, a ta je pobeda koja je značila poraz, ostala važnija i omiljenija od svih pravih pobeda, kako to na ovim prostorima obično biva.
Takva je sudbina zadesila i Bećiragićev tim.
Izašli su sa Litvanijom da se potuku, da pokažu zube, ali izgledalo je da je ponovo prerano prebaharalo. A taj refren ima i nastavak. Od početka druge četvrtine, do kraja utakmice, reprezentacija BiH pokušavala je bezuspešno da izbegne neminovno. Istrošena, nedovoljno fokusirana, pristala je da u svakoj situaciji odabere rešenje koje više odgovara litvanskom timu. Delovalo je da su opalili za tri svaki šut koji su mogli, u nedostatku boljih rešenja, a Robersona nije išlo ni blizu kao protiv Slovenije. Nurkić je stajao predaleko od obruča, iako je utakmicu otvorio unošenjem Valančijunasa u obruč, birao je, vidno umoran, da diže teške šuteve i tako je završen put BiH na Eurobasketu. Kapiten tima, Miralem Halilović, udario je rampu antipatičnom Domantasu Sabonisu i uneo mu se u facu, tek da pokaže da i pored poraza i pored ispadanja u ovom timu Bosne i Hercegovine i dalje ima krvi.
Pitanje je samo da li će, u sistemu koji baca selektore na otpad i nema novca za hotelsku sobu i avionsku kartu, ova ekipa imati novu šansu da pokaže koliko je zapravo dobra. Na njihovu žalost, nije bilo potrebne dramatike da bi ovaj poraz postao važniji od mnogih pobeda, kako to obično biva.
Litvanija je, čisto podsećanja radi, 2013. godine, kada je preživela kanonadu „sa parkinga“, došla do finala Eurobasketa. Oni koji su ih već otpisali morali bi da razmišljaju o tome kada shvate da će litvanski tim u nokaut fazi završiti u delu kostura u kom je i reprezentacija Srbije.
Tagovi
