Niki Lauda, juče preminuli šampion, bio je jedan od simbola jedne od najvećih sportskih organizacija, Formule 1.
Čovek bez kojeg ona ne bi bila ono što jeste danas – globalna sila. Njegov gubitak bi mogao da se poredi i sa onim Ajertona Sene, jer uticaj i snaga ličnosti koje su posedovali izgradile su i njih u simbole i heroje, ali i samu Formulu 1, piše Mozzart Sport.
Laudino ime se uvek vezuje uz tragediju koja se dogodila 1. avgusta 1976. u Nirburirngu kada je skoro na smrt izgoreo nakon izletanja sa staze koje je uzrokovalo da njegov Ferari 312T2 bukne kao šibica u krivini Bergverk. Nesretni Lauda nije uspeo da se iskobelja iz kokpita, već je neko vreme goreo poptuno svestan, „na živo“, sve dok mu nisu u pomoć pristigla četvorica njegovih kolega. Na svu sreću, na vreme da preživi, ali prekasno da mu spasu lice i pluća koja su oštećena isparenjima od gorućeg vozila.
Samo 40 dana kasnije on će sa još nezaraslim opekotinama trećeg stepena po licu i rukama opet sesti za volan Ferarija u pokušaju da spase prednost koju je imao u šampionatu nad velikim rivalom i možda još većim prijateljem, Britancem Džejmsom Hantom. Kasnije su svedočili da mu se trkačko odelo toliko natopilo krvlju da ga je jedva skinuo u agoniji. Nije se predavao, ali je te sezone ipak odbio, priznao je kasnije zbog velikog straha, čak i panike, da vozi poslednju trku, VN Japana pošto je padala jaka kiša. Hantu je za preotimanje titule od povređenog prijatelja bilo potrebno treće mesto, što je i uspeo.
Ta nesreća u Nirburgringu, koja je nakon toga izbačena za vijek i vjekov iz F1 kalendara je ne samo dovela do revolucije u sigurnosti učesnika u trkama, ali i globalnog saobraćaja, nego je, pre svega zahvaljujući Laudinoj hrabrosti, izbacila najbrži cirkus u prve redove komercijalne sportske industrije. Šou je nakon toga zaista mogao da počne, a odjek nesretnog događaja i dalje zveči automobilskim sportom koji mu, bizarno bilo ili ne, mnogo duguje, prenosi Mozzart Sport.
Vidno oštećeno, ali pomalo čudno zaraslo lice, jedno uvo koje je delovalo kao da će svakog trenutka otpasti, tek koja vlat kose virila je ispod kačketa koji je od incidenta u Nirburgringu redovno nosio. Svi ti detalji otkrivali su jasno da je taj čovek preživeo tragediju. Ali ju je preživeo i nadživeo, u pravom smislu tih reči. Ta nesreća je od njega, ali i od same Formule 1 napravila globalni fenomen.
„Meni moje lice ne smeta ovakvo kakvo je, pošto sam živ i srećan. A onome kome smeta, to je njegov problem“, govorio je živahni Bečlija.
Tagovi
