Tokom čitavog studiranja, slušala sam o toj čuvenoj menzi od svojih prijatelja koji su mahom bili iz provincije. Te priče su bile u isto vreme slične i potpuno različite ali jedno se uvek poklapalo – velike porcije i mala cena. Menza je za mene, koja sam iz Beograda i koja sam pretežno sebi kuvala, predstavljala nekakvu zemlju Dembeliju. Mesto na kom se studenti iz svih mogućih gradova okupljaju da zajedno jedu.
Zamišljala sam švedski sto s kog te gađaju hranom koliko su porcije velike, zamišljala sam taj pohovani kačkavalj o kom su svi uvek pričali i redove mekanih čokoladnih kolača. Kako vernici zamišljaju Ostrog, ja sam zamišljala menzu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 30. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS