Evropska unija savetuje građane da pripreme zalihe hrane, vode i osnovnih potrepština za 72 sata kako bi bili spremni za moguće katastrofalne poplave, požare, pandemije i vojne napade.
Evropska komisija predstavila je svoju prvu strategiju spremnosti, pozivajući ljude da preduzmu proaktivne mere, poput kreiranja planova za vanredne situacije i skladištenja ključnih resursa.
Ova inicijativa je inspirisana praksama Nemačke i nordijskih zemalja, koje su već razvile vodiče i aplikacije za pripremu u slučaju krize.
Today, the EU launches its new #Preparedness Strategy.
“Ready for anything” — this must be our new European way of life. Our motto and #hashtag. pic.twitter.com/fA1z8ZvMDA
— Hadja Lahbib (@hadjalahbib) March 26, 2025
Strategija podrazumeva bolju koordinaciju među članicama EU i veću svest javnosti o potencijalnim rizicima, uključujući klimatske nepogode, pandemije, sajber-napade i vojne agresije.
Evropska komisija predložila je i uvođenje Dana spremnosti na nivou EU, uključivanje ove teme u školske kurikulume i kreiranje strategije skladištenja sirovina, skloništa, generatora i osnovnih potrepština.
Iako EU nema nadležnost nad civilnim ili vojnim službama, želi da proširi svoju ulogu u kriznom upravljanju, posebno nakon pandemije COVID-19, kada je organizovala zajedničke nabavke medicinske opreme i vakcina.
Reakcije država članica na ove planove su podeljene – dok su severne zemlje poput Švedske i Norveške već uspostavile detaljne smernice za krizne situacije, druge zemlje, poput Italije i Španije, zabrinute su zbog potencijalnog uznemiravanja javnosti.
Nemačka je otišla korak dalje, preporučujući domaćinstvima da prilagode podrumske i garažne prostore za skloništa, dok je Poljska već uvela zakonsku obavezu da novi domovi imaju sigurna skloništa.
Zvaničnici EU odbacuju optužbe da šire paniku, tvrdeći da je spremnost mera predostrožnosti, poput osiguranja u slučaju nesreće.
Evropski komesari ističu da građani često misle da se krize „neće dogoditi njima“, uprkos nedavnim prirodnim katastrofama u Evropi. Razlike u pristupima vidljive su i među zemljama – dok se u Finskoj mladi obučavaju za rukovanje oružjem, Belgija i Francuska ne vide takvu potrebu.
Strategija EU dolazi u trenutku kada Danska planira ranije uvođenje obaveznog vojnog roka za žene, što pokazuje sve veću zabrinutost za bezbednost u regionu.
