(Beta) – Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas posle samita Berlinskog procesa da članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU nije samo u interesu tih država, nego i izvorni interes EU, ali da treba rešiti još niz pitanja.
Merkel je rekla da će premijer Slovenije, predsedavajuće EU, Janez Janša, 6. oktobra organizovati novi sastanak lidera Zapadnog Balkana.
Ona je rekla i da će Nemačka od 30 miliona doza vakcina koje je obećala za program Svetske zdravstvene orzacije Kovaks, što je pre moguće tri miliona uputiti u zemlje Zapadnog Balkana.
Današnji sastanak bio je jasan „znak da nam je pored procesa približavanja Zapadnog Balkana EU sa ciljem članstva, stalo i da region sarađuje u fazi kada svaka pojedina zemlja radi na svom putu integracije”, rekla je Merkel novinarima posle video-sastanka koji je okupio lidere Zapadnog Balkana i zvaničnike iz EU.
„Znači, reč je o budućnosti regiona i želim da naglasim da nije reč samo o budućnosti iz perspektive zemalja Zapadnog Balkana, nego i u izvornom interesu EU da ovde podstakne taj proces, da omogući pomirenje, saradnju, prevazilaženje podela i raskola jer postoje mnogi razlozi, između ostalog i geostrateški zašto je ovo deo Evrope i zašto želimo članstvo regiona u EU“, rekla je Merkel.
Ona je ocenila da je, i pored svih teškoća, „delom i u svetlu ratne prošlosti“, proteklih godina, ali i u poslednjih godinu dana, postignut veliki broj praktičnih uspeha i kao primer navela ukidanje rominga u regionu, „zelene koridore“ za transport robe, početak razmene učenika i studenata.
Sada se radi na stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta i tu ima izvesnih uspeha, ali prema rečima kancelarke, ostaje da se reši pitanje priznanja diploma i putovanja sa ličnim kartama. Ona je izrazila nadu da će neki od problema vezanih za jedinstveno regionalno tržište biti rešeni na sastanku 6. oktobra.
Merkel je rekla da je danas bilo reči i o posledicama pandemije i pomoći, posebno u obliku vakcina koje će „uskoro stići do zemalja Balkana“.
„Želim da kažem da će Nemačka od svojih 30 miliona doza koje ćemo dati Kovaksu, tri miliona direktno poslati zemljama Zapadnopg Balkana i to što je pre moguće“, rekla je Merkel.
Ona je ocenila da postoji „čitav niz teškoća koje treba prebroditi“, posebno navodeći „odnose Srbije i Kosova, situaciju u BiH, kao i razmirice Sofije i Skoplja koje sprečavaju otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom“.
„Potrebno je puno strpljenja i puno angažmana, a to su danas svi učesnici sastanka pokazali“, rekla je nemačka kancelarka.
Na pitanje o tome šta misli o stavu Francuske i njenog predsednika Emanuela Makrona o tempu proširenja EU, Merkel je odgovorila da bi bilo pogrešno sve svesti na jednu zemlju.
„Makron se jasno izjasnio za proširenje, ali ima teških diskusija. Ima ih i u Nemačkoj. Reč je i o unutrašnjim pitanjima. Nije ispravno imenovati samo jednu zemlju. I mi imamo stroge zahteve. Holandija ima niz primedbi. Dake nije ispravno sve svesti na jednu zemlju“, rekla je Merkel.
Ona je ocenila da su u poslednjih sedam godine neke stvari bile uspešne, ali da je za mnoge zemlje Zapadnog Balkana tempo približavanja EU prespor, što je izazvalo mnogo dilema.
„Pošto je proces sporiji i duže traje nego što su mnogi očekivali, mislim da je ispravno što smo 2014. pokrenuli Berlinski proces jer je omogućio sasvim novi kvalitet saradnje u regionu, pa i uz pomoć programa podrške Evropske komisije, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj…“, rekla je Merkel.
Na poziv Angele Merkel, na samitu su danas popodne pored lidera šest zemalja Zapadnog Balkana – Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Prištine, Severne Makedonije i Srbije, učestvovali i premijer Slovenije Janez Janša, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijeri Italije – Mario Dragi, Austrije – Sebastijan Kurc i Poljske – Mateuš Moravjecki. Na skupu je učestvovao i komesar EU za proširenje Oliver Varheji, a Srbiju je predstavljala premijerka Ana Brnabić.
Tagovi
