(Beta-AP) – Lideri Rusije, Francuske i Nemačke održali su video-konferenciju u utorak o vakcinama protiv koronavirusa, nuklearnom sporu s Iranom i sukobima u istočnoj Ukrajini, Libiji i Siriji, saopštio je Kremlj.
Rečeno je da je u „otvorenom i poslovnom“ video-razgovoru predsednik Vladimir Putin odgovorio i na pitanja o zatvorenom ruskom opozicionom lideru Alekseju Navaljnom, koja su postavili nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron.
Kremlj je preneo da je troje lidera razgovaralo o izgledima za registraciju ruske vakcine „Sputnjik V“ u Evropskoj uniji i mogućnosti njene isporuke i zajedničke proizvodnje u zemljama EU.
Kabineti Angele Merkel i Makrona su potom u svojim noćašnjim saopštenjima rekli da je troje lidera razgovaralo o mogućnostima za saradnju u „sektoru vakcina“ s obzirom na procenu „Sputnjika V“ u EU koja se sprovodi prema istim standardima koji važe za druge vakcine.
Evropska agencija za lekove je početkom marta krenula u analizu „Sputnjika V“. Rusija aktivno prodaje „Sputnjik V“ u inostranstvu, uprkos sporom tempu njegove isporuke kod kuće, te izvoz neki u EU vide kao pokušaj postizanja geopolitičkih poena.
Tokom razgovora o situaciji na istoku Ukrajine, troje lidera je naglasilo da mirovni sporazum iz 2015. godine, za koji su posredovale Francuska i Nemačka, nema alternativu, rekao je Kremlj.
U saopštenju Kremlja piše da je Putin naglasio potrebu da Ukrajina poštuje svoje obaveze da dopusti poseban status pobunjeničkim regionima, kako je predviđeno sporazumom iz 2015. godine. Ukrajina se zalagala za izmenu sporazuma, ali Rusija je odlučno odbila taj zahtev.
Po saopštenju Makronove kancelarije, on je naglasio potrebu da Rusija odlučno deluje radi obezbeđivanja prekida vatre na istoku Ukrajine koji se sada rutinski krši.
Borbe separatista koje podržava Rusija i vladinih snaga na istoku Ukrajine izbile su posle ruske aneksije ukrajinskog Krima 2014. godine i ostavile više od 14.000 mrtvih.
U saopštenju Kremlja rečeno je da je troje lidera izrazilo nadu da će prelazne vlasti Libije pomoći sprovođenje „inkluzivnog političkog procesa“ u toj ratom razbijenoj zemlji.
Svo troje je ponovilo podršku nuklearnom sporazumu s Iranom, a krize u Siriji su se samo „dotakli“, naveo je Kremlj.
U delu razgoovora o Belorusiji koja je utonula u proteste još avgusta prošle godine zbog spornog reizbora autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka, Merkel i Macron su se založili za „inkluzivni nacionalni dijalog“, saopštili su njihovi kabineti.
Međutim, Kremlj je u svom saopštenju koje odražava čvrstu podršku Moskve lideru Belorusije, preneo da je Putin „upozorio protiv stranog mešanja u poslove te zemlje“.
Pored toga, Putin je rekao da je Rusija otvorena za normalizaciju odnosa Rusije i Evropske unije, koji su odnedavno napeti zbog trovanja i zatvaranja Navaljnog.
Tokom razgovora u utorak, Putin je ponudio „objektivno objašnjenje“ kao odgovor na pitanja o Navaljnom koja su postavili Merkel i Makron, i naglasio spremnost Moskve da „obnovi normalnu nepolitizovanu interakciju sa EU ako ona pokaže interesovanje za to“, rekao je Kremlj.
S druge strane, Makronova kancelarija je saopštila da su u razgovoru s Putinom, Merkel i Makron naglasili potrebu da Rusija poštuje prava Navaljnog u skladu s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i da zaštiti njegovo zdravlje.
Tagovi
