Posle niza preokreta, američki predsednički izbori, na kojima će se za mesec dana suočiti demokratkinja Kamala Haris i republikanac Donald Tramp, deluju kao da će biti veoma neizvesni i napeti.
Već solidna izborna baza bivšeg republikanskog predsednika „ojačana je“ sa dva pokušaja atentata protiv njega u Pensilvaniji u julu i Floridi u septembru.
Iznenadni ulazak potpresednice SAD u predsedničku trku posle istorijskog povlačenja Džoa Bajdena u julu povratila je nadu Demokratskoj stranci koja je drhtala zbog loših rezultata anketa za osamdesetogodišnjeg predsednika.
Ali, iako se Kamala Haris približila Trampu u anketama i malo prednjači na nacionalnom nivou, ona se nije stvarno odmakla u saveznim državama koje su zaista važne, u sedam odlučujućih država – Arizona, Severna Karolina, Džordžija, Mičigen, Nevada, Pensilvanija i Viskonsin.
Kao 2016. i 2020. nekoliko desetina hiljada glasova u toj šačici država moglo bi da odluči da li će bivša 59-ogodišnja sutkinja ili 78-ogodišnji milijarder prikupiti 270 glasova velikih elektora koliko je potrebno za pobedu.
Potrpedsednica SAD se kladi da je Amerika spremna za „novu generaciju vođa“.
Odnosno da zemlja želi da prekine sa Donaldom Trampom izborom svoje prve glavnokomandujuće, čiji otac je iz Jamajke a majka iz Indije, a čija ličnost i učinak obećavaju promenu.
Kamala Haris nije ulazila u detalje svog odlučno centrističkog programa, mešajući čvrst stav o imigraciji, obećanja za podsticaj srednjoj klasi i odbranu prava na abortus, tema oko kojih je republikancima posebno nelagodno.
Naspram snažnih napada, odnosno uvreda Donalda Trampa, demokratska kandidatkinja je delovala manje frontalno, podbadajući dobro poznate slabosti svog rivala, kao tokom njihove debate u septembru, u kojoj je prošla sa nespornim uspehom.
Ona ga je nazvala „slabim“ kandidatom, koga su njegovi sunarodnici „odbacili“ 2020. godine.
Kao kandidat za Belu kuću treći put Donald Tramp ponavlja svoje stavove iz 2016. i 2020, predstavljajući se kao nosilac protiv sistema, blizak narodu, vrlo kritičan prema elitama u Vašingtonu.
Glavna tema njegove kampanje uvek je ista – borba protiv imigracije, koja prema njemu „uništava“ američke gradove.
Na svakom svom skupu Tramp oslikava, uz podršku dramatične muzike u pozadini, ; vrlo mračnu sliku zemlje uništene migrantima „teroristima“ i „lopovima“ koji su izašli iz najgorih „zatvora i ludnica“.
On je kritikovao svoju rivalku i oko inflacije, optužujući nju, koju zove „drugarica Kamala“ da hoće da uvede mere koje dolaze „direktno iz Venecuele ili Sovjetskog Saveza“ da bi zaustavila rast cena.
More njegovih pristalica sa crvenim kapama nastavljaju da dolaze na njegove skupove, duboko uvereni da je njihov kandidat, osuđen krivično krajem maja, žrtva gnusnog političkog progona.
Sam Donald Tramp pripisao je drugi pokušaj atentata na njega „retorici“ svojih protivnika, dok ga s druge strane demokrate optužuju da podstiče ponekad nepodnošljivu političku klimu.
Kako se približava 5. novembar primeri te političke tenzije su sveprisutni. Izborni centri najspornijih okruga, koji su bili zahvaćeni snažnim tenzijama pre četiri godine, pretvorili su se u tvrđave, zaštićeni gvozdenim ogradama i metal detektorima.
Ozvaničenje rezultata predsedničkih izbora u zgradi Kongresa, gde je 6. januara 2021. bio izvršen napad razularenih Trampovih pristalica, ovog puta će biti osigurano sa najvišim mogućim nivoom bezbednosti za neki zvanični događaj.
Strahuje se da će još jednom rezultati biti tesni i da će biti potrebni ne sati, nego celi dani da se proglasi pobednik.
Donald Tramp koji nikad nije priznao poraz 2020. godine već je postavio prve osnove za novo osporavanje, optužujući demokrate na svojim mitnizima da „varaju ko đavoli“.
Tagovi
