Mesto gde i Ronaldo ide trotinetom: Razglednica iz Portugalije

Prva asocijacija na Portugaliju uglavnom je Lisabon, grad strmih ulica, žutog tramvaja i fasada od šarenih pločica. Ka ovoj zemlji vuče i 300 sunčanih dana godišnje. Ali sunce ne znači samo odmor i plaže, već se topli zraci mogu iskoristiti za nešto bolje. 

Sa ciljem da očuva životnu sredinu i uspori globalno zagrevanje, proizvodeći struju pomoću solarnih panela, Portugalija je postala svetli primer energetske tranzicije u Evropi. Iako jedna od najsiromašnijih država EU, shvatila je ozbiljno upozorenje Ujedinjenih nacija da nam preti katastrofa ukoliko ozbiljno ne poradimo na očuvanju planete.

Energetska tranzicija u Portugaliji se, pored Lisabona, proširila i na druge gradove. Nedaleko od glavnog grada, na obali Atlantskog okeana, nalazi se Kaskais, portugalski Monte Karlo. Zahvaljujući cirkularnoj ekonomiji i inovativnim rešenjima, ovaj grad je, pored toga što je sve atraktivnije mesto za odmor, dobio status „pametnog grada“, pre svega zbog dobrog školstva, bezbednosti i zdravstva.

Prva rečenica kojom je Migel Pinto Lus, zamenik gradonačelnika, dočekao grupu novinara iz Srbije koji su boravili u poseti Portugaliji u okviru projekta Puls Evrope – Medijske posete EU, bila je da je ovo primorsko mesto – grad po meri građana. Javni prevoz, pre svega autobusi koji se pokreću na vodonik proizveden od otpadnih sirovina, potpuno je besplatan. Iznajmljivanje električnih trotineta i bicikala takođe, kao i lečenje i lekovi, ali i njihova dostava. 

„Ukoliko se, recimo, vaše dete razboli, uvek možete da pozovete dežurne lekare telefonom i da im objasnite situaciju. Oni su dostupni u svako doba dana i noći“, priča Pinto Lus, uz napomenu da Kaskais ima i vrhunske fakultete. Kasnije su nam, da ne bude da je reč o politici, i meštani potvrdili da je tako.

„Iza pametnog grada stoji upravljački centar – u njega se slivaju svi važni podaci i iz njega se upravlja svim segmentima gradskog života: od javnog osvetljenja, saobraćaja, otpada, pa sve do kriznih situacija“.

Pametan grad sve više privlači i poznate ličnosti da „svoju oazu mira“ pronađu baš ovde. Atrakcija grada je vila, tačnije, čitav kompleks koji gradi poznati portugalski fudbaler, Kristijano Ronaldo. Njegovo imanje zauzima gotovo trećinu letovališta. Izolovano je od centra i glavnog trga, kako bi fudbaler imao privatnost, a opet, dovoljno je blizu svih dešavanja. Kao i svi meštani, i fudbaler bi mogao da uživa usluge besplatnog javnog prevoza, zdravstva ili iznajmljivanja bicikla, ukoliko bi mu to bilo potrebno.

U poslednjih dvadesetak godina, grad funkcioniše po modelu „pomoći svima“. Kako je to moguće? Grad ima mnogo „natprosečno bogatih“ stanovnika. Njima se naplaćuju veliki porezi, a taj novac se ulaže u obezbeđivanje besplatnih javnih usluga; ali se pomaže i onima koji su nešto lošijeg materijalnog statusa. Tako je ovaj grad, sa nešto više od 200.000 stanovnika, izdao više od 100.000 kartica koje omogućavaju besplatan prevoz, ali i pogodnosti u vidu popusta u kulturnim ustanovama ili na sportskim događajima.

Neizostavni deo koncepta „pametnih gradova“ svakako je i tehnologija. Kaskais je, kao i većina drugih gradova u Portugaliji, usmeren ka ostvarivanju cilja nulte emisije gasova sa efektima staklene bašte do 2045. godine, što je jedan od glavnih zelenih ciljeva Portugalije. 

No, iako je stanovnicima obezbeđen besplatan javni prevoz, na ulicama grada se primećuje ogroman broj vozila, koja, uglavnom, nisu na električni pogon. Elita i bogataši baš i nisu previše zagrejani za ispunjavanje zelenih ciljeva. Ipak, Pinto Luis naglašava da i za to postoji rešenje. „Korišćenje gradskog prevoza ili bicikala i trotineta podstaći ćemo skupim parking mestima, manjim brojem mesta za parkiranje kao i zatvaranjem pojedinih ulica za saobraćaj.“

Pored toga, grad vodi računa i o upravljanju otpadom. U gradu nema deponije, niti se smeće odlaže na livade jer „nema gde“. Kaskais za otpad ima druge planove. Spaljuje ga i tako proizvodi vodonik za gradski prevoz i aktivni ugljenik za đubrenje poljoprivrednih imanja. Proizvodi sa tih imanja se zatim šalju u školske kuhinje i kantine, čime se zatvara krug cirkularne ekonomije, u kojoj svi učestvuju.

Kaskais je, čini se, grad srećnih ljudi. Ono što, pored borbe za očuvanje životne sredine, ali i za bolji život građana, ostavlja veliki utisak, jesu plaže. Ne zbog svog izgleda, već zbog ljudi. Ljudi koji sa aktovkama, u odelu, dolaze na kupanje početkom proleća. Zbog žena koje su, nakon posla, u štiklama koračale peskom kako bi raširile peškir, i uživale u jednom od 300 sunčanih dana i beskrajnom plavetnilu uzburkanog Atlantskog okeana. 

Srpskim turistima je posebno interesantan jedan detalj. Nadomak Kaskaisa, naslonjen na njega, nalazi i Estoril. Mesto u kom su se, tokom Drugog svetskog rata, okupljali avanturisti, izbegli vladari, ali, pre svih, špijuni. Danas sećanje na taj period čuvaju građevine koje su nekada bile utočište špijunima. Uvek je aktuelna priča da je baš tu, u kazinu Estorila, Jan Fleming upoznao srpskog obaveštajca, jugoslovenskog agenta Dušana Duška Popova.