Mesto radnje je kao u špijunskom trileru – kristalne vode ispod, a snegom prekriveni švajcarski Alpi iznad postrojenja visoke bezbednosti koje istražuje najsmrtonosnije patogene na svetu.
Laboratorija Špic, poznata po svom radu na hemijskim, biološkim i nuklearnim pretnjama od Drugog svetskog rata, dobila je prošle godine zadatak od Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da bude prva u globalnoj mreži laboratorija visoke bezbednosti koje će čuvati i deliti saznanja o novootkrivenim mikroorganizmima koji bi mogli da pokrenu sledeću pandemiju, prenosi Rojters.
Program SZO-a BioHub delimično je rođen iz frustracije zbog prepreka s kojima su se istraživači suočili u dobijanju uzoraka virusa SARS-CoV-2, prvi put otkrivenog u Kini, kako bi razumeli njegove opasnosti i razvili alate za borbu.
Ali nešto više od godinu dana kasnije, naučnici koji su učestvovali u ovom naporu naišli su na prepreke.
To uključuje osiguranje garancija potrebnih za prihvatanje uzoraka varijanti koronavirusa iz nekoliko zemalja, što je prva faza projekta.
Neke od najvećih svetskih zemalja možda neće sarađivati, a još ne postoji mehanizam za deljenje uzoraka za razvoj vakcina, lečenja ili testova bez narušavanja intelektualnog vlasništva.
„Ako imamo još jednu pandemiju poput koronavirusa, cilj bi bio da ostane gde god da počne“, rekla je za Rojters Izabel Hunger-Glaser, šefica projekta BioHub u Špicu.
Otud potreba da se uzorci dopreme u središte kako bi naučnici širom sveta mogli da pomognu u proceni rizika.
„Shvatili smo da je mnogo teže“ nego što smo mislili, ističe Hunger-Glaser.
Tagovi
