„Tenis“, najveći nemački proizvođač mesa, čiju je investiciju u Srbiji Vučić najavljivao na sva zvona, ponovo je u svim vestima, ponovo po zlu. U njihovom najvećem pogonu je blizu hiljadu radnika zaraženo virusom. Tako DW počinje svoj tekst o klanici koja je postala žarište COVID-19.
U varoši Reda-Videnbrik sve se vrti oko najveće klanice Evrope. Ovde, na zapadu Nemačke, stoluje „Tenis“, jedan od najvećih proizvođača mesa na kontinentu. No oko te klanice se poslednjih dana vrte i naslovne strane nemačkih novina i udarni minuti dnevnika.
Do sada je potvrđeno da je 730 radnika u proizvodnji mesa zaraženo korona-virusom. U karantinu je oko sedam hiljada ljudi, u celom okrugu su ponovo zatvorene škole i vrtići, a lokalne vlasti dobile su pomoć vojske kako bi uspele da brzo testiraju još pet hiljada zaposlenih u klanici i pogonima za preradu mesa.
Državno tužilaštvo povelo je istragu zbog mogućeg kršenja propisa o zaštiti od zaraza i nemarnog ponašanja koje vodi telesnim povredama.
Ovo nije prva klanica u kojoj je buknuo virus, ali je najveća do sada. To je skrenulo pažnju na mizerne uslove u kojima žive i rade došljaci mahom sa Balkana, češće iz Rumunije i Bugarske, mada ih se nađe i iz Srbije.
Cela mesna industrija će morati da preuzme odgovornost za „pristojne i dostojanstvene uslove rada“, rekao je savezni ministar rada Hubertus Hajl (SPD). On je najavio da će se zakonom zabraniti da u klanicama radi iznajmljena radna snaga, takozvani radnici na lizing. „Okončaćemo ovo zlo“, rekao je Hajl.
Prema navodima „Tenisa“, u Reda-Videnbriku se dnevno kolje i tranžira 20.000 svinja.
Radnici se plaše otkaza
„Aktuelna situacija nije iznenađenje“, kaže za DW Elena Strato, koja u Dortmundu radi na projektu EU koji treba da omogući stranim radnicima fer uslove.
„Slično loši uslovi vladaju i u mnogim drugim fabrikama mesa gde su poslednjih nedelja ljudi bivali zaraženi“, priča Strato, „i tu je reč o radnim ugovorima, gužvi u kantini i transportu kao i smeštaju radnica i radnika iz istočne Evrope.“
Mnogi radnici iz Rumunije, kaže ona, pričaju da poslednjih meseci rade neprestano, često i po dvanaest sati šest dana sedmično. Jer, u Nemačkoj je, uprkos pandemiji, sa lepim vremenom počela i sezona roštiljanja kada se tradicionalno prodaje više mesa.
„Zaposleni se veoma plaše da progovore o uslovima jer su pod enormnim pritiskom firmi koje ih zapošljavaju (i onda kao radnu snagu iznajmljuju ‘Tenisu’, prim. DW) koje im prete otkazom“, dodaje Strato.
Fabrika skandala
Izbijanje virusa nikako nije prvi skandal koji je doveo gigantsku klanicu i njenog kontroverznog gazdu Klemensa Tenisa u centar pažnje u Nemačkoj. Stavljanje više svinjetine, a manje govedine u mešano mleveno meso, optužbe za stvaranje kartela i milionske pronevere preko poreskih oaza, otimanje udela u firmi bratancima – zbog svega toga je Tenis bio osuđivan ili optužen.
Milijarder se takođe ističe bliskim vezama sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koje mu je, kako se veruje, obezbedilo i poslovanje u Rusiji i ogromni sponzorski ugovor koji je energetski div Gazprom dao Šalkeu.
Najviše se ipak pisalo o očajnim uslovima u kojima rade došljaci sa Balkana. Nakon što je 2008. javni servis ARD objavio da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike čak i u toaletima i tuš-kabinama, „Tenis“ je platio kaznu od 80.000 evra.
Dok su mediji pisali o „plaćenim robovima“ iz istočne Evrope, sam Klemens Tenis je tvrdio da upravo radnici žele da rade u Nemačkoj kao gastarbajteri, da što više uštede na smeštaju i hrani, kako bi više para odneli nazad kući. „Sutra bih za stalno zaposlio svakog ko to hoće“, rekao je on u jednom intervjuu.
Elena Strato, koja se bavi pravima radnika, kaže da kršenje njihovih prava ni tokom epidemije nije lako dokazati. „Jer ovde se radi o čitavom sistemu u kojem godinama odlično funkcioniše zataškavanje očajnih uslova.“
Previše jeftinog mesa
Mnogi su, poput Franca Kelera, ubeđeni da je osnovni problem u tome što potrošači očekuju da im na tiganju zacvrče kotleti koji koštaju par evra za kilogram. Keler je bio jedna od najvećih kuvarskih zvezda Nemačke, a onda je sredinom devedesetih otvorio farmu kako bi za svoj restoran imao meso proizvedeno pod fer uslovima.
„Ne može biti da je meso jeftinije od povrća, da se to propagira i subvencioniše“, rekao je Keler za radio Dojčlandfunk. „Živimo u suludom i naopakom svetu i niko ništa ne želi da promeni. (…) Hranimo se pogrešno jer isuviše jedemo previše jeftino meso.“
Prema podacima Zavoda za statistiku, prošle godine je u Nemačkoj zaklano 55,1 miliona svinja, tri odsto više nego 2018. godine.
Sa druge strane, ne pomaže guranje problema pod tepih. Armin Lašet, premijer Severne Rajne-Vestfalije, pokrajine u kojoj je centrala „Tenisa“, morao je pod salvom kritika da koriguje izjavu u kojoj je rekao da je virus dospeo u klanicu „jer su doputovali Rumuni i Bugari“.
Lašet se ispravio, rekavši da uslovi putovanja u Evropi predstavljaju jedan od rizika za širenje virusa, ali da ne dolazi u obzir da se „za virus krive ljudi bez obzira na poreklo“.
Tagovi
