Američki fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku Ričard Fajnmen osmislio je metodu učenja koja znatno olakšava razumevanje i pamćenje gradiva. On sam je jednom prilikom priznao da nije briljirao u školi.
„Nisam uvek bio dobar učenik jer sam verovao da se učenje svodi na količinu vremena koje mu posvetim. Ali, tada sam otkrio nešto što mi je promenilo život“, rekao je i objasnio kako je shvatio da postoji razlika između učenja sa razumevanjem i pamćenja raznih naziva, prenosi 24sata.hr.
Tako je došao do metode učenja kojom je gradivo razumeo bolje od drugih, a kada nešto razumete, tada ćete to mnogo lakše i zapamtiti. Ta metoda učenja dobila je naziv po njemu – „Fajnmenova metoda“, a zasniva se na drugačijem pristupu učenju i sasvim drugačijem načinu razmišljanja.
Stvar je u tome da gradivo treba maksimalno pojednostaviti, kao da se prepričava detetu. Evo primera kako je sam Fajnmen podučavao: „Sve stvari su sastavljene od atoma – malih čestica koje su u stalnom pokretu, privlače se jedna drugoj kada su malo udaljene, ali se odbijaju ako su stisnute jedna uz drugu.“
On je pitanje vezano za naše postojanje sveo na ovako jednostavan odgovor, tako da ga svaki srednjoškolac može da razume. Znači, da bi se nešto razumelo i zapamtilo, prvo to treba pojednostaviti i izbaciti sve suvišne reči.
On je uvek postavljao pitanja – ko, šta i zašto? I uvek je uz sebe imao svesku. To je dobar primer koji treba slediti.
Evo kako otprilike izgleda njegova metoda učenja:
1. Prepoznajte temu
Stavite naslov teme koju proučavate na prazan papir u svesku, pa ispod toga zapišite sve što već znate o njoj, a zatim svaki put kada naiđete na neku novu informaciju vezanu za to, zapišite je.
2. Objasnite kao detetu
Kada pišete nove informacije o određenoj temi, pišite ih što jednostavnije, kao da objašnjavate detetu, da bi ono moglo da razume. Naime, nauka je puna složene terminologije koju deca ne razumeju, ali razumeće ako im pojednostavljeno opišete o čemu se radi – to je odlika dobrih učitelja i profesora.
Pazite da opisi u svesci budu i vrlo sažeti, jer dete brzo gubi koncentraciju. Na primer, neka izlaganje na papiru ne bude duže od kratke vožnje liftom, tako to sebi predstavite.
Fajnmen je u ovom delu metode učenja uživao najviše, otkrivao je svoje nivoe razumevanja.
3. Ustanovite svoje nedostatke u znanju
Tu se zapitajte šta nedostaje? Šta to ne znate o temi? Isticanje nedostataka u znanju pomaže u skupljanju i organizovanju beležaka. Na ovom koraku učenja posegnite za materijalima koji će vam pomoći da popunite te rupe u vašem znanju.
4. Ispričajte kao priču
Prikupite sve beleške i počnite da slažete priču pomoću sažetih objašnjenja. Spojite sve najbitnije delove i vežbajte da čitate tu svoju priču o određenoj temi naglas. Zamislite da stojite pred učenicima i želite da vas što bolje razumeju.
Kada čitate naglas, tada imate priliku da bolje uočite delove koji mogu još da se pojednostave tako da priča teče glatko.
Tagovi
