„Mi sada živimo u potpuno novoj eri. Diplomatiji i ratu će biti potreban drugačiji sadržaj“: Henri Kisindžer o ukrajinskoj krizi, Putinovim greškama i odnosima velikih sila

Henri Kisindžer, bivši američkog državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost govorio je za Fajnenšel tajms o ratu u Ukrajini i posledicama ukrajinske krize po geopolitiku, međunarodne odnose svetskih sila – pre svih Sjedinjenih Država, Rusije i Kine – i svet uopšte. Provejava rečenica u kojoj ističe da je u svetu nastupila „potpuno nova era“. Prenosimo transkript razgovora Kisindžera i urednika FT-a Edvarda Lusa.

FT: Ranije ove godine, obeležili smo 50. godišnjicu Niksonove posete Kini. Vi ste, naravno, bili organizator ili dirigent ovog kinesko-američkog sporazuma. I to je bio veliki pomak u hladnom ratu – odvojili ste Kinu od Rusije. Osećam se kao da smo se okrenuli ​​za 180 stepeni. Sada su Rusija i Kina ponovo u veoma bliskim odnosima. Moje uvodno pitanje za vas je: Da li smo u novom hladnom ratu sa Kinom?

Henri Kisindžer: U vreme kada smo se otvorili za Kinu, Rusija je bila glavni neprijatelj – ali naši odnosi sa Kinom bili su otprilike loši onoliko koliko je (u tom trenutku) moglo da bude. Naš stav u otvaranju prema Kini bio je da nije mudro, kada imate dva neprijatelja, da ih tretirata potpuno jednako.

Ono što je dovelo do otvaranja jesu tenzije koje su se autonomno razvile između Rusije i Kine. (Bivši šef države Sovjetskog Saveza Leonid) Brežnjev nije mogao da pretpostavi da bi Kina i SAD mogle da se dogovore. Ali Mao je, uprkos svom ideološkom neprijateljstvu, bio spreman da započne razgovore.

U principu, (kinesko-ruski) savez je protiv stečenih interesa, sada je uspostavljen. Ali meni ne izgleda kao da je to suštinski trajna veza.

FT: Pretpostavljam da bi bilo u geopolitičkom interesu Amerike da podstakne veću distancu između Rusije i Kine. Da li je ovo pogrešno?

Henri Kisindžer: Geopolitička situacija na globalnom nivou će doživeti značajne promene nakon završetka rata u Ukrajini. I nije prirodno da Kina i Rusija imaju identične interese za sve predvidive probleme. Ne mislim da možemo da stvorimo moguće nesuglasice, ali mislim da će okolnosti, posle ukrajinskog rata, biti drugačije. Rusija će morati da preispita svoj odnos prema Evropi i svoj odnos prema NATO-u. Mislim da nije mudro zauzeti suprotstavljenu poziciju prema dva protivnika na takva način koji ih spaja. I kada jednom prihvatimo ovaj princip u našim odnosima sa Evropom, i u našim unutrašnjim diskusijama, mislim da će nam istorija pružiti šanse u kojima možemo primeniti diferencijalni pristup.

To ne znači da će i bilo ko od njih postati intimni prijatelji Zapada, to samo znači da po konkretnim pitanjima, kako se pojave, ostavljamo otvorenou mogućnost drugačijeg pristupa. U periodu koji je pred nama, ne bi trebalo da spajamo Rusiju i Kinu kao sastavni element.

FT: Bajdenova administracija svoj veliki geopolitički izazov predstavlja kao „demokratiju protiv autokratije“. Shvatam implicitni nagoveštaj da je to pogrešno kadriranje?

Henri Kisindžer: Moramo biti svesni razlika u ideologiji i tumačenjima koje postoje. Ovu svest treba da koristimo kako bi je primenili u sopstvenoj analizi važnosti pitanja, kako se ona pojavljuju, umesto da je pravimo glavnim pitanjem konfrontacije… Osim ako nismo spremni da smenu režima učinimo glavnim ciljem naše politike. Mislim da nam, s obzirom na evoluciju tehnologije i ogromnu destruktivnost oružja koje sada postoji, (traženje promene režima) može biti nametnuto neprijateljstvom drugih, ali treba da izbegavamo da ga generišemo sopstvenim stavovima.

FT: Verovatno imate više iskustva od bilo koga drugog u tome kako da upravljate sukobom između dve nuklearno naoružane supersile. Ali današnji nuklearni jezik, koji dolazi prevashodno od (ruskog predsednika Vladimira) Putina, od ljudi oko njega, kako to komentarišete, u smislu pretnje sa kojom se danas suočavamo?

Henri Kisindžer: Sada smo (suočeni) sa tehnologijama u kojima brzina razmene i suptilnost pronalazaka mogu da proizvedu nivoe katastrofe koji nisu bili ni zamislivi. A čudan aspekt sadašnje situacije je da se oružje umnožava na obe strane i da se njegova sofisticiranost povećava svake godine.

Ali gotovo da nema međunarodne rasprave o tome šta bi se dogodilo ako bi se oružje zaista koristilo. Moj apel generalno, na kojoj god da ste strani, jeste da shvatite da sada živimo u potpuno novoj eri i da smo zanemarili taj aspekt. Ali kako se tehnologija širi svetom, kao što se i sama po sebi širi, diplomatiji i ratu će biti potreban drugačiji sadržaj i to će biti izazov.

FT: Sreli ste Putina između 20 i 25 puta. Ruska vojna nuklearna doktrina se zasniva na tome da će odgovoriti nuklearnim oružjem ako osete da je režim pod egzistencijalnom pretnjom. Šta mislite gde je Putinova crvena linija u ovoj situaciji?

Henri Kisindžer: Sa Putinom sam se susretao kao student međunarodnih odnosa otprilike jednom godišnje u periodu od možda 15 godina radi čisto akademskih strateških diskusija. Mislio sam da su njegova osnovna uverenja neka vrsta mistične vere u rusku istoriju… I da se osećao uvređenim, u tom smislu, ne zbog bilo čega što smo mi posebno uradili u početku, već zbog ovog ogromnog jaza koji se otvorio sa Evropom i istokom. Bio je uvređen i ugrožen jer je Rusiji pretila apsorpcija celog ovog područja u NATO. To ne opravdava napad velikih razmera protiv jedne priznate zemlje.

Mislim da je pogrešno izračunao situaciju sa kojom se suočio na međunarodnom planu i očigledno je pogrešno izračunao sposobnosti Rusije da održi tako veliki poduhvat. Kada dođe vreme za rešenje, svi to treba da uzmu u obzir. Da se ne vraćamo na prethodni odnos, već na rusku poziciju koja će zbog toga (invazije na Ukrajinu) biti drugačija – i to ne zato što mi to zahtevamo, već zato što su oni to proizveli.

FT: Mislite li da Putin dobija dobre informacije, i ako ne, na koje dalje pogrešne procene treba da se pripremimo?

Henri Kisindžer: U svim ovim krizama, treba pokušati da razumemo šta je unutrašnja crvena linija za suprotnu stranu. Očigledno je pitanje dokle će se nastaviti ova eskalacija i koliki je prostor za dalju eskalaciju? Ili je dostigao granicu svojih sposobnosti i mora da odluči u kom trenutku će eskalacija rata tangirati njegovo društvo do tačke koja će ograničiti njegovu sposobnost da u budućnosti vodi međunarodnu politiku kao velika sila.

Nemam saznanja kada će, i da li će, on (Putin) da dođe do te tačke. I ako se dođe do te tačke, da li će ona eskalirati upotrebom oružja koje za 70 godina postojanja nikada nije korišćeno? Ako se ta granica pređe, biće to izuzetno značajan događaj. Globalno nismo iskusili šta bi bile sledeće linije podele. Jedna stvar koju ne bismo mogli da uradimo, prema mom mišljenju, jeste da to jednostavno prihvatimo.

FT: Sreli ste (kineskog predsednika) Si Đinpinga mnogo puta, kao i njegove prethodnike. Dobro poznajete Kinu. Koje pouke Peking izvlači iz ove situacije?

Henri Kisindžer: Pretpostavljam da bi bilo koji kineski lider sada razmišljao o tome kako da izbegne da bude u situaciju u kojoj se Putin našao i kako da bude u poziciji u kojoj, u bilo kojoj krizi koja bi mogla da se pojavi, oni ne bi došli u situaciju da je ceo svet okrenut protiv njih.