Kamena ploča i uveli venac u ulici Skrofa, posvećeni su pripadniku pokreta otpora kojeg su esesovci streljali 1944. U blizini je mnogo manja tabla koja označava centar neofašističke partije „Braća Italije“. Čudan suživot.
Broj 39 u toj ulici je od 1946. sedište neofašističkih stranaka. Najpre se tu uselio Italijanski socijalni pokret (MSI), potom ga je nasledila Nacionalna alijansa, a sada tu rezidira partija „Braća Italije“, koja se nazvala prema prvom stihu italijanske himne. Šefici stranke Đorđi Meloni bilo je važno da sedište bude u toj zgradi, u kojoj su često boravili sledbenici fašističkog vođe Benita Musolinija. Ona, prema sopstvenim rečima, ima opušten odnos prema istoriji. Za nju je diktator Musolini „višeslojna osoba“. Za vreme njegove vlasti bilo je, kaže, i dobrih stvari. A to mišljenje dele i neki Italijani.
Nedostatak distance
Đorđa Meloni se nije jasno distancirala od fašizma. U svojoj autobiografiji napisala je da joj je jasno da time stupa kroz političko minsko polje: „Mi smo deca naše istorije. Naše ukupne istorije. Kao i kod svih drugih nacija, i kod nas je put koji smo prešli kompleksan, mnogo komplikovaniji od toga što mnogi žele da ispričaju“.
Ona iz fašizma odbija samo kult vođe, napisala je. Kada se u sedištu stranke obraća novinarima iza nje je fašistički simbol, logo „Braće Italije“ – stilizovani plamen u bojama Italije. Ta večna vatra u prenesenom smislu gori i na Musolinijevom grobu.
„Nema ničega u mom životu zbog čega bih morala da se izvinjavam, ali u dve od tri diskusije na televiziji traže da pričam o istoriji, a ne o aktuelnoj politici. Mislim da to nije u redu.“
Nema više rimskog pozdrava
Pripremajući se za izbore u septembru, Meloni je članovima svoje partije još prošle jeseni poslala interni podsetnik u kojem nalaže da se više ne daju ekstremne izjave, da se ne poziva na fašizam i pre svega da se ne pokazuje „rimski pozdrav“ koji zbog isturene desne ruke nalikuje na hitlerovski pozdrav. Ova stranka, koja bi uskoro mogla da iznedri premijerku, trebalo bi da se iz ekstremističkog spektra dovede u desni centar.
Đorđa Meloni namerava da posle vanrednih izbora 25. septembra oformi koaliciju sa partijom „Lega“ Matea Salvinija i Berluskonijevom „Forca Italija“. Ta koalicija bi trebalo da ima fasadu građanske desnice.
„To što je ona tako daleko dogurala u Italiji zaslužni su svi oni koji je ulepšavaju. Od medija koji insistiraju na tome da nazivaju Salvinija i Meloni političarima desnog centra, preko Berluskonija i Grilinja koji su joj pomogli da preuzme vlast, pa sve do dezorijentisanog levog centra koji ju je potcenio i legitimisao“, smatra španska novinarka Alba Sidera, koja godinama prati zbivanja na italijanskoj desnici. I naglašava: „Meloni se nije pojavila ni iz čega. Ona se godinama sprema da postane premijerka.“
Neofašistička funkcionerka
Đorđa Meloni je rođena 1977. U petnaestoj godini je kao učenica pristupila „Omladinskom frontu“ neofašističke partije MSI – kako bi zauzela stav protiv terora levih ekstremista tih godina. Kasnije je bila na čelu studentske organizacije ekstremno desne „Nacionalne alijanse“, a 2006. je izabrana u italijanski parlament. U 31. godini, 2008, postala je najmlađa ministarka u istoriji Italije, preuzevši ministarstvo za omladinu u vladi Silvija Berluskonija.
Pre deset godina osnovala je stranku „Braća Italije“ i na njenom je čelu od 2014. Šest godina kasnije preuzela je dužnost predsedavajuće grupacije sličnih partija u Evropskom parlamentu ECR – Savez konzervativaca i reformista u Evropi. Najpoznatija partija u toj grupaciji je poljska vladajuća stranka „Pravo i pravda”.
Čist populizam
Meloni namerava da uđe u predizbornu kampanju s populističkim sloganom „Najpre Italija i Italijani“. Zahteva podršku porodicama, manje evropske birokratije, niske poreze, zaustavljanje doseljavanja.
Namerava da ponovo pregovara o evropskim ugovorima kao i o italijanskom učešću u zajedničkoj valuti evro. Odbija i abortus i istopolne brakove. U spoljnopolitičkoj i ekonomskoj oblasti je relativno neiskusna. Ona je kvalifikovana za sekretaricu za strane jezike, a do sada je radila samo kao poslanica i partijska funkcionerka.
Radikalno samouverena
Na oštru kritiku iz levog političkog spektra na društvenim mrežama Đorđa Meloni reaguje opušteno. Književnica Đinevra Bompani je za televiziju „La7“ rekla da je Meloni „prava budala koja je okružena nacistima“, a Meloni je odgovorila da joj je dozlogrdilo da je predstavljaju kao „crnu damu“ samo zato što su njeni protivnici očajni zbog toga što ima toliko uspeha.
Dodala je i da je smešno da je dovode u vezu s Musolinijem, Hitlerom i – Putinom. „Na kraju krajeva, ja podržavam Ukrajinu“, rekla je Meloni. Kritičarima je preporučila da uzmu primer Nemačke i Francuske, gde su desničarski populisti imali uspeha, a niko od toga nije pravio skandal. „Zašto bi u Italiji bilo drugačije?“ Meloni je pri tome mislila na uspon Alternative za Nemačku (AfD) koja je na poslednjim izborima ipak prošla lošije nego ranije i dobila deset odsto glasova.
Što se tiče Evropske unije, šefica „Braće Italije“ bi je pod italijanskim liderstvom rado pretvorila samo u ekonomski savez. Ona ukazuje da je francuski predsednik Makron oslabljen jer nema većinu u parlamentu, a za nemačkog kancelara Šolca kaže da je nesiguran. On sigurno nije tako jak kao njegova prethodnica Angela Merkel, rekla je Meloni za RAI.
Đorđa Meloni smatra da je vreme za njeno liderstvo – na čelu Italije i Evrope. Udata je za televizijskog novinara i vrlo pažljivo neguje svoj novi, ozbiljan imidž.