Borisa Budena najavljuju kao jednog od najvećih evropskih filozofa, teoretičara kulture i publicista. Mnogi ga smatraju jednim od najvećih intelektualaca sa ovih prostora. Piše eseje i članke iz oblasti filozofije, politike, kulturne kritike i umetnosti. Diplomirao je filozofiju na Sveučilištu u Zagrebu, a doktorat iz teorije kulture odbranio na Humboltovom univerzitetu u Berlinu.
Polemičan, kontroverzan. Lično, definišem ga kao čoveka čije sam članke i knjige reprizirao i reprizirao. Prvi put sam se susreo s Budenom čitajući njegov intervju sa profesorom Ljubom Tadićem u zagrebačkom „Startu“. Bio sam klinac (a i Buden je bio jako mlad tada), nisam znao ni ko je jedan a ko drugi. Oduševljavao me je esejima u kojima je demontirao i sekao hrvatski i svaki nacionalizam tokom balkanskih ratova u knjizi „Barikade“ (kompilacija eseja).
Susreo sam ga proteklog vikenda na istom mestu kao prošli put – na platou Muzeja Jugoslavije.
Došli ste u Beograd, na festival „Krokodil“, protesti su na ulici. Kako vam se čini, da li je ulica i dalje najjača platforma političkog dejstva u Srbiji nakon toliko godina i u više uličnih „repriza“? Kako vam se uopšte čine prilike u Srbiji?
To što me uistinu fascinira kad je riječ o „ulici“ i njezinoj ulozi u političkom životu Srbije je nešto upravo suprotno, naime to kako je ta „ulica“ slaba odnosno nemoćna da promijeni išta bitno u Srbiji već više od tri decenije. Od onog „događanja naroda“ krajem osamdesetih, takozvane „antibirokratske revolucije“, preko silnih antimiloševićevskih demonstracija, pojave dobro organiziranog „Otpora“, pa sve do nedavnih pobuna protiv korupcije, urbane i ekološke devastacije odnosno, što je još aktualno, protiv nasilja, ta srpska „ulica“ nije pokrenula nikakav bitni zaokret u političkom životu Srbije i nije ni na koji način pomaknula, a kamoli temeljno izmijenila ideološke koordinate unutar kojih se taj život odvija.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 22. JUNA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
