Mi zaključani, a divlje životinje na beogradskim ulicama? „Nikada nije postojala veća mogućnost za to. I stanovnicima Zoo vrta ovo prija, mogu da budu bolji roditelji…“: Biolog Kristijan Ovari za Nedeljnik.rs

Izgleda da ne bi trebalo da bude neuobičajeno to što nas poslednjih nekoliko nedelja, više nego ikada ranije, budi gugatanje golubava sa prozora. Ni to što ih tokom dana češće viđamo na našim terasama. Ni to što nam u poslednje vreme, dok ih čežnjivo gledamo kroz prozor, često pada na pamet ona rečenica – slobodni kao ptica. Pticama nije zabranjeno kretanje, na životinje se ne odnose mere vanrednog stanja.

Zato kao ništa normalnije nije izgledala šetnja divokoza, usred bela dana, jednim malim gradom u Velsu. Pozirale su, razgledale, doduše zatvorene, izloge radnji, sunčale se u bašti ispred hotela, mezetile sočnu englesku travu.

Ne, nismo naseli na one dobre fore sa Instagrama. Ovo se stvarno desilo. Uostalom, zašto bismo bili nepoverljivi? Pa samo pre godinu dana, divlje svinje šetale su centralnim beogradskim ulicama. Sećate se onog nesrećnog vepra koji je pao sa petog sprata garaže na Obilićevom vencu?!

Ako su tada divlji stanovnici Ratnog ostrva, usled poplava, mogli da preplivaju do Novog Beograda, da li se onda ovih dana mogu očekivati neki drugi divlji predstavnici životinjske vrste ispred naših vrata dok mi, sklanjajući se od virusa, sedimo zaključani iza njih?

„Biću iskren, nikad veća mogućnost za tako nešto nije postojala“, kaže biolog Kristijan Ovari za Nedeljnik.rs.

ako se životinjama ukaže mogućnost i interesovanje, one će se lako spustiti poznatom rutom do mesta gde očekuju hranu, što mogu da budu gradovi koji su uvek izvor hrane

Kristijan Ovari, biolog

U čemu je stvar? Životinje su davno, davno, davno pre nas šetale „našim“ ulicama. U stvari, ljudi su naselili njihov prostor i na njemu digli gradove.

„A u toj priči, jasno je, negativci smo mi koji smo odnekud došli i oterali ih sa njihovog prostora“, kaže Kristijan Ovari.

„U tom kontekstu, čim zamanjka prisustvo čoveka na tom prostoru, stvari se rapidno menjaju. A ako se životinjama ukaže mogućnost i interesovanje, one će se lako spustiti poznatom rutom do mesta gde očekuju hranu, što sticajem okolnosti mogu da budu gradovi koji su uvek izvor hrane“, objašnjava on.

A u fotografijama iz Landudnoa, Kristijan Ovari ne vidi ništa neobično. Naprotiv.

„Kozice su se namnožile u prirodi, došao je taj period kada se one jagnje i kada očekuju podmladak, pa su krenule u intenzivu potragu za hranom. A kako su ljudi, usled epidemije COVID-19, uglavnom kod kuće i ne remete njihov prirodni ciklus, one su uradile isto ono što su i generacije divljih koza pre njih, spustile se do nekih mesta gde očekuju hranu. Igrom slučaja, tu je ljudsko naselje“, kaže on.

I sve je to očekivano, kaže Kristijan Ovari. „Kako se jedna ekološka niša upraznila, tako se novi stanari u nju useljavaju. Kao u nekoj višespratnici, čim se neko iseli iz stana, neko gleda da se u njega useli. Prosto, neka populacija ograničena je na određenem prostoru i čim dobije više prostora, ona gleda da se na njemu razvije“, objašnjava.

Razloga za strah, ipak, nema. „U bliskoj budućnosti zaista ne očekujem na ulicama vukove i jelene“, kaže Kristijan Ovari.

„Životinje kao što su kune, lasice i lisice, a u retkim slučajevima i jazavci, odavno su oko nas, u našim podrumima, na tavanima, u kanalizacijama. Ježevi i veverice su u parkovima. Na njih smo navikli. Ali, ipak, da se makro fauna šeta našim ulicama, to zaista ne očekujem“, dodaje on.

Kristijan Ovari podseća na to kako je černobiljska katastrofa koja je, s jedne strane, imala strahovite i dalekosežne posledice, s druge strane, od Pripjata, grada u kom je ekplodirala nuklearka, napravila biodiverzitetski centar.

„Onog momenta kada su se ljudi iselili iz Pripjata, za nepunih deset godina kasnije, priroda je taj grad uzela pod svoje i on je postao centar biodiverziteta. Nasuprot usnulom reaktoru, koji i danas curi i smrtno je opasan, faktički je taj prostor procvetao, gomila ugroženih životinjskih vrsta se tu nastanilo i našlo svoj dom“, priča Ovari.

On, kao biolog, radi u beogradskom zoološkom vrtu čije su kapije, zbog vanrednih mera, privremeno zatvorene.

A životinje iz Vrta dobre nade verovatno nisu u skorije vreme bile uskraćene za njegove brojne posetioce, na okolnosti na koje su, u redovnom stanju, navikle.

 „Bilo je tu nekih problemčića, u stvari, nekih mališana, vragolana kao što su patuljaste azijske vidre koje su prolazile uz ogradu i tražile hranu koju, inače, dobijaju od posetilaca“, kaže on.

U bliskoj budućnosti zaista ne očekujem na ulicama vukove i jelene

Kristijan Ovari, biolog

Ali životinjama, ipak, prijaju mir i tišina. „Lagao bih kada bih rekao drugačije“, dodaje.

„Ovo je period gnežđenja kod ptica, zarvršava se i ’period kozice’, životinje se jagnje i jare, taj period se privodi kraju i ovo je trenutak u kom očekujemo novu paletu stanara. Svakako da životinjama ovaj trenutak prija. Ako ništa drugo, mogu da budu bolji roditelji“, kaže Kristijan Ovari.

KORONAVIRUS:

„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…