Argumenti u prvom planu kampanje su ilegalne migracije, abortus, kriminal, ekonomija i u pojedinim državama, poput Mičigena, bliskoistočna kriza. Za Harisovu je bliskoistočna kriza mač sa dve oštrice. S jedne strane ozbiljno rizikuje da izgubi Mičigen gde nekoliko stotina hiljada Amerikanaca arapskog porekla može da promeni ishod izbora, na drugoj ako bi dala propalestinska obećanja u završnici kampanje izgubila bi Pensilvaniju gde nije moguće pobediti bez glasova jevrejske zajednice.
Jedna od glavnih tema demokrata i kampanje Harisove jeste širenje straha da su demokratija, slobode i pravna država ugrožene ako Tramp pobedi, a džoker iz rukava je borba za pravo na abortus i obećanje da će u Kongresu biti usvojen zakon na federalnom nivou koji će garantovati ženama pravo da odlučuju o svom telu. Indikativno je da samo četiri posto muškaraca smatra da je pitanje abortusa odlučujuće.
Trampov štab igra na kartu zaštite granica, suzbijanja kriminaliteta uz obećanje da će svi koji nemaju regularna dokumenta biti deportovani. Noseća karta republikanaca je ekonomija, većina Amerikanaca, s pravom ili ne, ima utisak da je bolje živela za Trampovog nego za Bajdenovog mandata. Cene su se smirile, ali daleko od toga da su se vratile na period pre kovida. Brojni proizvodi kad jednom probiju psihološke granice, osim benzina, po pravilu više nikada ne silaze.
Ako bismo morali da izdvojimo razlog zašto bi Tramp mogao da pobedi sledeće nedelje, onda je to pitanje migracija. Radikalno tzv. vouk krilo demokrata nanelo je veliku štetu stranci i bukvalno oživela Trampa i republikance sa utopističkim politikama i stavovima o „otvorenim granicama“, ukidanjem pogranične policije, i dekriminalizaciji krivičnog dela ilegalnog ulaska u SAD.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 31. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
