Izbeglice u Mađarskoj se zatvaraju, izgladnjuju i uskraćuje im se pravna pomoć. Civilne organizacije koje su pokušale da im pomognu su cenzurisane, a sudovi koji bi trebalo da zaštite prava tih ljudi neprestano su pod ogromnim pritiskom da se ponašaju po volji autoritarnog režima u toj zemlji.
U novom izveštaju o načinu na koji je mađarska vlada tretirala izbeglice u prethodnih osam godina, Savet Evrope detaljno je predstavio obrazac zlostavljanja čiji se negativni uticaj odražava na celokupni sistem zaštite i vladavinu prava u Mađarskoj.
“Ovu situaciju moramo da tretiramo kao urgentno pitanje”, napisala je u izveštaju dugom 37 strana komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović.
Ovaj izveštaj je samo poslednji u nizu istraživanja koja beleže sistematsku zloupotrebu i nepoštovanje ljudskih prava, ali i pretnje vladavini prava u Mađarskoj pod upravljačkom palicom premijera Viktora Orbana, desničara i nacionaliste.
Mađarska vlada je negirala te navode u demantiju na 18 strana u kojem, između ostalog, piše i da se izgladnele izbeglice drže u pritvoru u “prelaznim zonama” na granici sa Srbijom.
“Tvrdnje da mađarske vlasti imaju bilo kakvu obavezu da obezbede hranu za izbeglice nakon zaključivanja procedure za dobijanje azila nisu utemeljene”, navela je mađarska vlada.
“Hrana se u prelaznim zonama može kupiti u bilo kom trenutku, osnovni uslovi za život su ispunjeni, a ne može se očekivati od države da izbeglicama obezbedi dodatnu negu iz državnog budžeta.”
Istim argumentima vlada se koristila i nakon što su Helsinška komisija u Mađarskoj i Human Rights Watch saopštili da je izbeglicama u Mađarskoj uskraćena hrana.
Kritičari navode da mađarska vlada usled nemogućnosti da jednostavno deportuje one kojima je odbijen zahtev za azil pokušava da ih na silu izbaci iz zemlje tako što im uskraćuje osnovna prava.
“Niko osim mađarske vlade – nijedan advokat, sud, niti organizacija za ljudska prava – ne smatra da ljudima koji se drže iza bodljikave žice, koje čuvaju naoružani policijski službenici i nadgledaju ih kamere 24 sata dnevno nisu uskraćena osnovna ljudska prava i slobode”, istakla je Marta Pardavi iz Helsinške komisije.
Izveštaj Dunje Mijatović nije pravno obavezujuć, a Savet Evrope nema ovlašćenje da nametne ili čak predloži bilo kakve sankcije.
Ipak, ovakve izveštaje koriste druge institucije, poput Evropskog suda za ljudska prava, čije odluke jesu obavezujuće. U nekim slučajevima čak i Evropska unija i nacionalni sudovi zasnivaju svoje odluke na izveštajima Saveta Evrope.
Mijatovićeva je, pored toga da Mađarska krši osnovna ljudska prava izbeglica, otkrila i prisustvo “rodne nejednakosti”.
© 2019 The New York Times
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku, poklon svim čitaocima uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 13. juna.
Tagovi
