„Mika Aleksić me je silovao skoro svakog utorka, sedam meseci. Posle časova sam povraćala, tuširala se po 10 puta. I danas osećam njegov miris i priviđa mi se na ulici…“

„Silovao me je skoro svakog utorka i to je trajalo sedam meseci. Posle časova sam povraćala, izgubila na kilaži, osušila sam se. Ni dan-danas nisam vratila normalnu kilažu“, ispričala je 20-godišnja devojka, još jedna koja je prijavila policiji učitelja glume Miroslava Miku Aleksića (68) i koja je saslušana u tužilaštvu.

I ona je kao i glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić koje su javno su progovorile o zalostavljanju, opisala kroz šta je prošla tokom devet godina provedenih u takozvanoj školi glume, a posebno tokom sedam meseci zlostavljanja.

Kako kaže, godinama je trpela psihičko maltretiranje, nipodaštavanje i “gnusne uvrede”, a na kraju i seriju silovanja.

„Počelo je dve nedelje nakon mog 18. rođendana. Kao da je sačekao da budem punoletna, iako su druge devojke bile i mlađe kada ih je napastvovao. Kada je sve to počelo, povraćala sam, smršala sam 11 kilograma. Osušila sam se. Nisam povraćala samo posle časova, dešavalo se i u toku dana. Svaki obrok bih povratila“, ispričala je za Blic.

U tom periodu je raskinula s dečkom, jer je on primetio da više nije ista devojka. Drugarice su zapazile da se povukla u sebe. Nije više izlazila, nije se družila. U srednjoj školi je ostala izolovana iako je to bila završna godina, vreme mature, kada se prave najlepše uspomene.

„Kada me je prvi put odveo u kancelariju (u prostorijama tzv. škole glume, prim. nov.), dve nedelje nakon mog punoletstva, sećam se da je ceo čas pričao o ženskom samopouzdanju i fatalnim ženama. Pričao je kako žensko samopouzdanje ne postoji, kako može da ga odnese vetar, da pukneš prstima i žena padne. Sve vreme me je gledao u oči. Imala sam u tom momentu nula samopouzdanja zbog njega, ali nisam tada ni bila svesna. Gledala sam ga s divljenjem! Mislila kako on sve zna i kako sve vidi! Procenio je i on to i odveo me u kancelariju, gde mi je rekao da ćemo raditi na mom samopouzdanju i da će on meni da pomogne. On je veoma inteligentna osoba, prepametan čovek koji je pripremio savršen zločin“, priča ova 20-godišnjakinja.

Znala je, kako kaže, da to što joj se dešava nije dobro. Osećala se užasno i stalno plakala. Kada bi se to dogodilo, tuširala se 10 puta.

„Bez preterivanja, 10 puta. Uđem u kadu, istuširam se, izađem, pa se vratim u kadu jer moram to da sperem sa sebe. Znala sam da nije normalno da me dira neko od 66-67 godina, bilo mi je odvratno, ali i dalje nisam sumnjala da ima bilo kakve namere koje nisu pedagoške i za moje dobro. To je taj bolesni strah da ti njega ne smeš da razočaraš, nikako! Vraćala sam se na te časove, jer sam se plašila da on ne pomisli da zbog toga nisam došla. To je do te mere išlo“, kaže ova devojka.

SPECIJALNO IZDANJE NEDELJNIKA NA SVIM KIOSCIMA: Hrabro i potresno svedočenje Milene i drugih devojaka o sistematskom zločinu kakav Beograd ne pamti. Cela priča o zlostavljanju, manipulaciji i prevari „vrsnog pedagoga“ Miroslava Aleksića…

SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU I KNJIGU O JOVANKI BROZ

Priča da i danas oseća Aleksićev miris i da joj se priviđa na ulici, iako ga nije videla skoro dve godine.

„Da nas je neko napao na ulici i odveo u podrum, možda bismo uspele da se odbranimo, ali ne i od njega. Upravo je to proizašlo iz onoga kako nas je vaspitavao. Jer, on nas je vaspitavao. Ni roditelji, ni škola, ni prijatelji… On je bio ključni mentor“, kaže ona.

Silovanje se, kako tvrdi, ponavljalo skoro svakog utorka tokom sedam meseci.

„Ponekad bi propustio jedan ili dva utorka i pomislila bih da to prestaje, da će sve ponovo biti kako treba… A onda te opet pozove u kancelariju. Sećam se tog bolesnog straha svaki put pred odlazak u tu prostoriju. Bila sam šef grupe, stajala sam u sredini i na kraju časa izgovarala molitvu “Očenaš”. Sve vreme sam čekala hoće li mi prići da mi kaže da ostanem, noge su mi se tresle“, ističe ona.

Cilj joj je, kako kaže, bio da Mika više ne siluje nijednu devojku.

Znala je, kaže, da ne može narednih 15 godina da vuče za ruku nove generacije u tzv. školi glume i priča im šta je preživela.

„Znala sam da to nije rešenje. Da moramo nešto drugo da preduzmemo i da moramo da ga prijavimo. Blago sam rekla porodici, tek ponešto, nisam pominjala silovanje, da bi preživeli. Tek posle razgovora sa Ivinim ocem shvatili su šta se zaista dešavalo i dobila sam bezuslovnu podršku“, kaže ona.

Posle svega, ova studentkinja glume poziva sve žrtve da se jave i oglase.

„Ovo je poziv svima koji trpe bilo koji vid šikaniranja i maltretiranja da kažu NE! Da prijave! Uvek će biti neko ko će vas razumeti i pomoći. Zato svako treba da se javi. Meni je drago da smo stali na put svemu, mislila sam da će trajati večno“, kaže 20-godišnja devojka.