Naučnik Milan Popović u organizovanju Festivala nauke učestvuje od njegovih najranijih dana i neizmerno je važan deo tima – ne samo kao neko ko daje ideje i osmišljava sadržaje, već i kao naučni komunikator poznat po svojim atraktivnim naučnim eksperimentima koje je izvodio i godinama u televizijskim programima, ali i uživo na samom festivalu. Utoliko je i zanimljiv sagovornik na temu onoga što nas očekuje na predstojećem, 17. Festivalu nauke, koji se održava od 12. do 14. decembra na Beogradskom sajmu u Halama 3 i 3a.
Možeš li nam reći nešto više o programu koji si ove godine spremio za Festival nauke?
Sedamnaesti festival nauke će se razlikovati od predhodnih šesnaest i po tome što po prvi put neće biti moje stalne postavke. Ove godine ću biti prisutan samo na bini sa mojim “Eksplodirajućim otkrićima”. To je “proizvod” koji godinama unapređujem radeći kako na odabiru eksperimenata tako i na samoj priči. Mislim da sam uspeo da napravim naučni šou koji će vas podstaći na razmišljanje, ali i nasmejati, uplašiti… Stvari bolje pamtimo ako su u proces učenja uključimo i emocije.
Već godinama tvoji programi privlače pažnju kako na događajima u organizaciji Festivala nauke, tako i u medijskoj sferi. Znaš li koliko si do sada izveo različitih naučnih demonstracija i gde pronalaziš nove inspiracije i ideje za nastupe?
Dobra stvar kod prirodnih nauka je ta što su one nepresušan rezervoar fenomena, koji se svi do jednog mogu objasniti na zanimljiv način. Sve oko nas je inspiracija. Pucanje kokice u tiganju ima svoje zanimljivo naučno objašnjenje. Klizanje na ledu ima svoje izuzetno zanimljivo naučno objašnjenje. Zašto je nebo pri zalasku Sunca crveno? Zašto se pojave mehurići u trenutku kada otvorite flašu gaziranog pića? Zašto se kafa penje uz kockicu šećera koju ste umočili u nju? Naučne demonstracije ne brojim, na žalost ni ne zapisujem ih, pa su neke izgubljene u zaboravu. Svakako se njihov broj za sve ove godine meri u hiljadama.
Kako doživljavaš ovogodišnju temu Festivala nauke – Evolucija ideja?
Moram da se pohvalim da sam imao značajan uticaj na to da nam baš Evolucija ideja bude slogan ovogodišnjeg festivala. Znate, u nauci ne postoji nešto što se zove samo teorija, a tu sintagmu danas često čujem. Teorija nije samo nagađanje. To je objašnjenje na osnovu dostupnih naučnih dokaza. Ako se pojave neki novi dokazi koji nisu u skladu sa teorijom, onda se teorija menja, evoluira.
Možda je najlepši primer atomska teorija. Prvo smo primetili da je materija napravljena od tih malih, nedeljivih delova, atoma, koje smo zamišljali slično bilijarskim kuglama. Onda smo otkrili da tu ipak postoje neka raznolika naelektrisana pa smo uveli elektrone za koje smo mislili da su utisnuti u atomsko jezgro kao što su semenke utisnute u jagodu. To nije dugo potrajalo, Raderford je izveo jedan čuveni eksperiment koji je pokazao da su atomi gotovo u najvećem delu prazan prostor, pa su se naučnici potrudili da dođu do novog modela koji bi sve to uzeo u obzir… Da vam ne pričam šta sve danas znamo o atomima.
E, to je nauka. Prihvatanje novih rezultata i njihova sistematična obrada, evolucija teorije, a ne ignorisanje. Čini mi se da se današnje društvo ne oslanja mnogo na analizu već na instinkt, osećaj, paušalnu procenu, da ignoriše. Otvorenost uma, kritičko mišljenje, to je poruka Evolucije ideja.
Koje programe bi lično preporučio na ovogodišnjem festivalu, kako deci, tako i roditeljima?
Nikad nismo imali više učesnika nego ove godine, konkurencija je baš jaka. Tu je uvek zanimljivi Hemijski fakutet, izuzetno zanimljiva je i postavka koja nam stiže sa Fakulteta zdravstvenih studija Univerziteta u Sarajevu, Fakutet za fizičku hemiju će se baviti najneobičnijom tečnošću na svetu, Prirodnjački centar Srbije nam dolazi i sa svojom klasičnom, ali i sa virtuelnom postavkom, a Udruženje studenata Opticca donosi neke odlične demonstracije kojim će nam približiti fenomene vezane za svetlost.
Autor: Nikola Marković
