(Beta) – Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je danas da je ubistvo porodice Zec, srpske nacionalnosti, pre 30 godina u Zagrebu, grozan, pojedinačni čin, a ne model ponašanja države, koja s tim nema veze.
„Slučaj Zec od pre 30 godina je slučaj mučkog, kukavičkog ubistva zagrebačkog mesara, Srbina po nacionalnosti, bogatog čoveka. Žrtva broj jedan je Mihajlo Zec, čovek s dosta novca koji je mnogima pozajmljivao novac i tako se našla grupa kriminalaca u uniformama hrvatske policije, s predratnim dosijeima kriminalac“, rekao je Milanović novinarima objašnjavajući svoju raniju izjavu o tom slučaju koja je izazvala brojne kritike.
Povodom 30.godišnjice ubistva porodice Zec u Zagrebu, oca Mihajla, majke Marije i 12-godišnje Aleksandre, Milanović je pre dva dana na pitanje novinara je li država ispravno postupila u tom slučaju s obzirom da odgovorni za zločin nisu kažnjeni, odgovorio da su preživeli članovi porodice (dvoje dece) bili pozvani u Vladu 2004. da im je isplaćena odšteta i upitao „i šta još treba“.
On je tada rekao da je to grozna priča, ali da zna i groznije priče iz rata.
Milanović je danas, pošto je odlikovao bivšu premijerku Jadranku Kosor za doprinos ugledu Hrvatske, pokušao da objasni šta je time mislio, rekavši da su njegove reči „možda bile grube“.
https://www.nedeljnik.rs/mesic-o-ubistvu-porodice-zec-drzava-hrvatska-je-umesana-u-zataskavanje-zlocina/
On je na pitanje novinara rekao da su kriminalci tada našli „laku metu, čovek je bio bogat, može ga se opljačkati, a i Srbin je, neće niko trepnuti“. Dodao je da se sve dogadjalo tri sedmice posle pada Vukovara, a jednom od učesnika u tom gnusnom činu u Vukovaru je stradala porodica „što ga ne opravdava“.
„Drugi su očito imali kriminalne namere, što se pokazalo i kasnije, jer nakon što su greškom hrvatskog pravosudja pušteni (zbog proceduralne greške), kasnije su završili u zatvoru zbog novih zločina“, naveo je hrvatski predsednik uz ocenu da se radi o „ljudskom talogu“.
Upitan da li treba premijer ili predsednik da učestvuje na komemoraciji porodici Zec koju organizuje Srpsko narodno veće (SNV), on je odgovorio da ne treba, jer ni premijer ni on nemaju veze s tim slučajem.
„Država je isplatila odštetu, van sudskih standarda, to je bilo priznanje greha“, rekao je Milanović.
On je nekoliko puta ponovio da Hrvatska nema s tim činom ništa.
“ S nekim činovima tokom rata je imala po komandnoj liniji, po učešću, to je bilo vrlo mučno i od toga se nije moglo pobeći, Hrvatska je za to sudila. Ovo je slučaj pljačke u kojoj je ljudska pohlepa i zlo, na vlastitu inicijativu, bez učestvovanja vertikalnog ili horizontalnog tela države u paklu rata, činom petoro hijena rata, došla da opljačka Mihajla Zeca“, rekao je Milanović.
Pošto su ga ubili, dodao je, odveli su njegovu suprugu Mariju i kćer Aleksandru,kao svedoke zločina, na Sljeme i tamo ih ubili.
„Moje pitanje glasi – je li to nakon 30 godina razlog za flagelanstvo ili svake godine hrvatska službena politika treba priznavati neki veliki greh? S ovim grehom hrvatska politika nema ništa, pa ni (Franjo) Tudjman, ni (Vladmir) Šeks koji je davno rekao da ga je stid propusta pravosudja, tužilaštva, policije. Šta je još potrebno, bilo je moje pitanje“, rekao je Milanović.
Na komentra novinara da su neki od ubica kasnije odlikovani, rekao da je to sramota.
On je dodao da se bori protiv „politike nabijanja kompleksa svakome i moralnog kamatarenja u kojima neki učestvuju i žive, i koliko god puta kažeš žao mi je, grozno je – nije dovoljno“, pomenuvši u tom kontekstu i predsednika Srpskog narodnog veća i poslanika Milorada Pupovca kojeg je ranije nazvao „etno biznismenom“.
„Kako se borim protiv takvog pristupa i maltretiranja svih drugih, i Srba, i srpskog naroda u BiH koji je i uzrokovao, ali i platio, tako se borim i ovde, upravo zato jer imam akreditive“, rekao je Milanović.
Prema njegovim rečima, ti akreditivi su borba za prava slabijih u Hrvatskoj, a to je srpska manjina sve ove godine, što se promenilo.
„Oni koji ih predstavljaju više nisu slabiji, Pupovac i družina su jaki, arogantni, izmišljaju, lažu, to su moralni reketari, moralni kamatari“, izjavio je predsednik Hrvatske.
On je rekao da je insistiranje na jednom imenu žrtave, poput devojčice Aleksandre, a bilo je stotine ubijene dece tokom rata čija imena ne zna, pokazuje da „nije svaka žrtva ista, nego neke žrtve, po mišljenju nekih ljudi, imaju poseban status“.
„Na ovakav način žrtve ne možemo izdvajati, ovo je previše. Postoje stotine i stotine žrtava, po kojima se ne zovu ulice u Beogradu. Porodice koje su ubijane u Sremu, male dece u podrumima, koja žrtva ima prednost“, upitao je hrvatski predsednik.
Povodom nekažnjavanja odgovornih za ubistvo porodice Zec zbog proceduralne greške tokom istrage (priznali su ubistvo bez prisustva advokata), Milanović je rekao da „nema šanse“ da bi neko u ovom trenutku ili pre desetak godina u Hrvatskoj izbegavao odgovornost iz straha prema nekome.
„Oni su odmah priznali ubistvo 1991. I uhvaćeni su u roku od tri dana. Treba li se država stalno flagelantski lupati po ledjima bičevima da bismo isprali nečiji greh? Mislim da ne“, ocenio je Milanović.
On je odbacio tvrdnju novinara da se u Zagrebu u vreme ubistva porodice Zec živelo realtivno mirno, rekavši da će sve što kaže ispasti da relativizuje, ali da nije bilo normalno tri sedmice posle pada Vukovara.