Odluka predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da učestvuje na parlamentaranim izborima na listi opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) izazvala je brojne reakcije ustavnih stručnjaka koji pozivaju Ustavni sud da se o tome izjasni.
I predsednik SDP Peđa Grbin danas je najavio da će se ta stranka uputiti pisani zahtev Ustavnom sudu i da će odluku poštovati.
„Pozivam Ustavni sud da što pre donese odluku da li je ono što ni jednim članom Ustava ili zakona nije zabranjeno, da li je to dopušteno“, rekao je Grbin na konferenciji za novinare SDP na kojoj je bio i Milanović, nekadašnji lider te stranke.
Ustavna stručnjakinja Sanja Barić izjavila je za Hrvatsku radioteleviziju da Milanović odlukom o kandidaturi na parlamentarnim izborima, 17. aprila, grubo krši Ustav i da, ako želi da se kandiduje, mora prethodno da odstupi s funkcije predsednika države.
Sličan stav iznelo je još nekoliko ustavnih stručnjaka.
Ustavni sud utorkom održava redovne stručne sastanke, pa nije isključeno da bi upravo na tom sastanku sud mogao da stavi ovu situaciju bez presedana na sto, ocenjuje N1 televizija.
Kako se navodi, Ustavni sud može da reaguje i pre nego se predaju kandidacione liste, jer je predviđeno da će reagovati kada utvrdi da učesnici na izborima postupaju protivno Ustavu ili zakonu.
U tom slučaju previđeno je da Ustavni su putem sredstava javnog informisanja obaveštava javnost i po potrebi nadležna tela.
I dok se čeka reakcija Ustavnog suda, predsednik Hrvatske Zoran Milanović ponovo se danas obratio javnosti istakavši da će zaustaviti „hrvatsku tragediju“.
On je rekao da se na prvim izborima kao predsednik države 2020. držao neutralno, da na njih nije izašao, jer je time pokušao da naglasi nezavisnost od dnevnopolitičkog života, kao i da je slično postupio godinu kasnije na lokalnim izborima.
„Okolnosti su se, međutim, promenile, ovo o čemu danas odlučujete i o čemu odlučuju hrvatski ljudi nije bilo moguće u mojoj glavi i mom srcu pre dva meseca“, rekao je Milanović u sedištu SDP gde je dočekan ovacijama prisutnih.
On je ponovio da je „slučaj instaliranja jednog probisveta na čelo glavnog državnog hapsitelja u njemu probudio i prkos i tugu i bes i velike instinkte i čoveka i divlje mačke“, aludirajući na izbor sudije Ivana Turudića na mesto glavnog državnog tužioca.
Turudićev izbor na predlog vlade premijera Andreja Plenkovića iz Hrvatske demokratske zajednica (HDZ) izazvao je podele u hrvatskoj javnosti budući da ga deo stručne javnosti, opozicija i predsednik smatraju neprikladnim i kompromitovanim zbog kontroverznih poznanstava i kontakata s osobama koje su predmet istraga, ali i osobom bliskom HDZ.
„Ne ulazim u svaki sukob bez razmišljanja i znam da u tom sukobu ipak nisam medved i da mogu biti povređen i da mogu povrediti druge ljude. Međutim, ovde skoro da nije bilo izbora“, naglasio je Milanović.
On je kazao da su Ustav i zakoni nešto što su SDP i on uvek gradili i poštovali, ali da „protiv sile, klijentele, koterije, klike, kartela, ne mogu ništa“.
„Tu sam, uzdam se u građane, u vašu podršku i svih onih koji će nam biti partneri jer ovo je borba za vladu nacionalnog spasa“, poručio je Milanović.
On je rekao da je ovo poslednjih sedam i po godina „katastrofalne vlasti koji poprima elemente grčke tragedije“ i dodao da sledi „katarza i bez toga nema završetka tragedije“.
Posle raspuštanja Sabora, Milanović je juče kao predsednik države raspisao redovne parlamentarne izbore za sredu, 17. aprila, čime je iznenadio javnost, jer se izbori uobičajeno održavaju nedeljom.
Nešto kasnije se neočekivano pojavio na pres konferenciji SDP na kojoj je priredio još veće iznenađenje kada je najavio da će učestvovati na parlamentarnim izborima. SDP ga je predstavio kao nosioca liste u 1. izbornoj jedinici i kandidata te za premijera.
Milanović je najavio da će nastupiti kao nezavisni kandidat i da će s funkcije predsednika odstupiti pošto pobedi na predstojećim parlamentarnim izborima.
Deo stranaka uglavnom levice i centra pozdravilo je Milanovićevu odluku o izlasku na izbore na kojima će se suprotstaviti Andreju Plenkoviću, čiji je bio glavni kritičar sve vreme mandata.
Brojni analitičari u prvim reakcijama istakli su da Milanović preuzima rizik, ali i da daje vetar u leđa opoziciji koja je bila gotovo bez šanse na parlamentarnim izborima.
Milanoviću petogodišnji predsednički mandat ističe početkom 2025. godine a redovni predsednički izbori treba da budu održani krajem ove godine.
Tagovi
