Milijarder koji ne laže svoju decu: Profil predsedničkog kandidata Majkla Blumberga

Majkl Blumberg, čovek koji je deset godina bio gradonačelnika najvažnijeg grada na svetu, Njujorka, i jedan od deset najbogatijih Amerikanaca, zvanično je saopštio da će se kandidovati za predsedničku trku. Prvo će snage odmeriti sa drugim kandidatima iz demokratskih redova, a njegova kampanja imaće, kako je najavio, jedan cilj: da porazi aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa.

Blumberg je u pismu koje je objavljeno na sajtu njegove kampanje izneo umereniju viziju zemlje i sebe predstavio kao čoveka od akcije koji rešava probleme, umesto da o njima samo priča.

„Kandidujem se za predsednika kako bih pobedio Donalda Trampa i obnovio Ameriku. Ne možemo sebi priuštiti još četiri godine Trampovih nesmotrenih i neetičkih akcija“, naveo je Blumberg.

Iako je nekadašnji gradonačelnik Njujorka početkom ove godine rekao da se neće kandidovati, navodno se predomislio pošto je shvatio da među demokratama trenutno nema dovoljno obećavajućeg kandidata koji bi mogao da narednog novembra savlada Trampa. Džo Bajden, onaj u koga su i najveći skeptici polagali najviše nade, suočen je sa problemima u finansiranju kampanje, a u Ajovi, prvoj saveznoj državi koja će glasati, kotira se sve niže.

Blumberg se ne šali, to je izvesno, naročito s obzirom na to da su šanse da ga stignu finansijski problemi koji su Bajdenu za vratom skoro nikakve; na samom početku plasirao je 37 miliona dolara tešku televizijsku kampanju, više nego što su sve druge demokrate koje žele u Belu kuću zajedno uložile u televizijsko oglašavanje, ne računajući biznismena Toma Stejera.

„Mogao je da bude samo klinac iz srednje klase… Ali Majkl Blumberg je postao čovek koji čini dobro“, navodi se u reklami koja će zapljusnuti male ekrane već sledeće nedelje. Pošto je u trku ušao kasnije od drugih demokratskih kandidata, očekuje se da Blumberg preskoči Ajovu, Nju Hempšir, Nevadu i Južnu Karolinu, a da – na pomalo nekovencionalan način – podršku obezbedi u državama u kojima se primaries, odnosno stranački izbori, održavaju 3. marta, na tzv. „Super Tuesday“. Takva strategija među demokratama gotovo nikada nije bila uspešna, doduše, a stranački zvaničnici u Ajovi i Nju Hempširu zato su razočarani Blumbergovom odlukom.

Ali Majkl Blumberg nije od ljudi koji ne znaju šta rade. On je sada već 77-godišnjak. Zvanično je preduzetnik i filantrop, ali, kako je Nedeljnik svojevremenom pisao, takođe je kompleksna ličnost i čovek čija je reputacija dvojaka.

Mogli biste da ga pogledate – zajedljivog, nervoznog, nestrpljivog – i da vidite plutokratu koji je svojim milijardama kupio slobodu da kaže i uradi šta god poželi, čak i da promeni zakon ne bi li se kandidovao za gradonačelnika Njujorka po treći put. Ili biste mogli da pogledate malo širu sliku i da uočite zanimljiviji obrazac: čoveka koji je, kada je dobio otkaz, shvatio da je to jako dobra prilika; koji je, umesto da sve milione koje je zaradio potroši na doživotno putovanje oko sveta, odlučio da uđe u političku borbu u najvažnijem gradu na svetu; i koji je od tada suvereno vladau Njujorkom narednu deceniju.

Majkl Rubens Blumberg rođen je 14. februara 1942, a za gradonačelnika Njujorka tada nije izabran ni kao demokrata ni kao republikanac, već kao nezavisni kandidat. Pominjalo se još tada da bi upravo on mogao da razbije duopol starih partija u Americi i da se, nezavisno od njih, kandiduje za predsednika Amerike. I to je i uradio, mada se 2018. registrovao kao demokrata.

Poslednjih nekoliko godina nije štedo na finansijskoj podršci pitanjima od ključnog značaja među demokratskim biračima – uložio je značajne resurse u odbranu reproduktivnih prava i borbu protiv klimatskih promena, a više od 100 miliona dolara potrošio je pomažući Demokratskoj stranci da preuzme kontrolu nad Predstavničkim domom Kongresa SAD na midterm izborima 2018. godine.

Trik je, međutim, u tome da bi novac mogao da ga košta podrške: njegova kandidatura je antipod narativu progresivnih kandidata poput Sandersa ili Liz Voren koji podrazumeva da milijarderima ne bi smelo da bude dozvoljeno da „kupuju izbore“.

Blumberg želi da izmiri račune, pa se nedavno čak i izvinio zbog zagovaranja rasističke „stop and frisk“ politike koja se etablirala u vreme njegovog gradonačelnikovanja i koja je, najprostije rečeno, podrazumevala da se svako ko je iole sumnjiv njujorškoj policiji jednostavno privede.

Održao je govor u bruklinskoj crkvi koja pripada crnoj zajednici i priznao da je sve pogrešno razumeo.

To je izvinjenje bilo neophodno, istina, ali je, kako je napisao kolumnista Njujork tajmsa Čarls Blou – autor i teksta nazvanog „Ne smete nikada da glasate za Blumberga“ – i politički prikladno. Jasno je da se milijarder na stranačkim izborima neće proslaviti bez podrške crne zajednice.

A sve i da mu pođe za rukom, pred Blumbergom se nalazi istorijska činjenica, 230 godina stara, o koju će se možda saplesti i Pit Butidžidž – Amerikanci ne biraju gradonačelnika za predsednika.

Poslednji koji je u nekom trenutku svoje političke karijere obavljao posao gradonačelnika je Kelvin Kulidž, jedan od svega trojice za tih 230 godina.

Jedna od – sada već mnogobrojnih – prepreka za Blumberga mogli bi da budu i nepristojni i uvredljivi komentari na račun žena, neki ga nazivaju čak i nasilnikom, ali on ima ono što niko drugi među demokratama ne: milijarde dolara. A upravo su milijarde dolara ono što ima Tramp i uprkos stavovima Sandersa i Vorenove, uprkos komentarima Kamale Heris i Ejmi Klobušar da novcu nije mesto u politici, možda su milijarde ono što je potrebno da Trampov mandat ode u istoriju. Blumberg jeste multimilijarderska pretnja čoveku koji može da, između ostalog, zahvali svojim milijardama što su ga dovele u Ovalnu sobu.

Kada daje intervjue, Majkl Blumberg nikada – za razliku od ostalih političara ili biznismena – ne govori novinarima ništa što je „nezvanično“.  Niti mnogo razmišlja pre nego što odgovori. Kod njega je sve zvanično. I sve otvoreno. Čak je i Obami zamerao što ne razgovara sa novinarima dovoljno često.

On, takođe, zna da je za sve potrebno vreme i da biti lider znači da radite ono što mislite da je ispravno, a da vaša izborna jedinica stane iza toga, umesto onako kakva je praksa često – ispitivanje javnog mnjenja i slepo praćenje tih rezultata.

Važnije je kako se osećate sami sa sobom, smatra. Kada ustanete ujutru i pogledate se u ogledalo. Kada krenete u krevet i ugasite svetlo.

„Kako možete da odete u krevet ako vas je sramota nečega što ste uradili, a to ste uradili samo da bi vas ljudi voleli? Kako možete mirno da spavate ako lažete sami sebe? Moja deca više ne žive sa mnom, ali svejedno, morate da, kada dođete kući, objasnite deci šta ste radili tog dana. Bez sakrivanja ili laganja. Da li ste stvarno osoba koja je spremna da laže svoju decu?“