Miloljub Albijanić za Nedeljnik: „Ne postoji besplatni udžbenik“

Udžbenik nije samo jedna od knjiga zaturena na polici, pod naslagama prašine i vremena. Udžbenik je više od oruđa, poput partnera u procesu učenja. Tako doktor matematičkih nauka Miloljub Albijanić opisuje udžbenik, pripisujući mu posebno mesto u procesu sticanja znanja i produbljivanja misli učenika. Albijanić je 12 godina kao profesor u Matematičkoj gimnaziji, zatim kao direktor Zavoda za udžbenike, a danas kao profesor na fakultetu, svedočio o tom odnosu učenika prema udžbenicima. I sam je napisao 14 knjiga, samostalno ili kao koautor, objavio dva doktorska rada i više od 50 naučnih radova. O svom odnosu prema pisanju udžbenika i o zloupotrebi njegove intelektualne svojine i intelektualnog kapitala govorio je u intervjuu za Nedeljnik ističući da mu je cilj da njegov korak isprate i druge kolege čija je intelektualna svojina, kako podvlači, zloupotrebljena.

„Vrlo često učenicima govorim da ih ja zapravo učim da čitaju, govore i pišu. U svakom od tih procesa se krije mišljenje, pa ih tako učim da misle svojom glavom. Sa studentima razgovaram i o tome kako se udžbenik čita. Ja recimo podvlačim dok čitam, pišem na margini komentare i kada se kasnije vratim na te stranice knjige ja zapravo produbljujem svoje pamćenje i rezonovanje. Izoštravam misao. To je vrlo važan proces. Udžbenik je zato za đaka drug. Ako u rešavanju matematičkih zadataka negde zapnete, vratite se udžbeniku, dođete do rešenja i osećate veliko zadovoljstvo. Sve vreme tog učenja, udžbenik vam pomaže da podstičete svoju misao i tako učite da mislite. Tako dolazite do istine.“

Samo pisanje udžbenika nije potpuno slično pisanju drugih knjiga?

Pisanje udžbenika je teže. Vi morate da se stavite u položaj jednog đaka i da iz te vizure razmišljate kako ti devojčica i dečak razmišljaju, da biste mogli da im se približite i doprete do njih. Za to je potrebno da uložite više energije, više ljubavi i mnogo više rada.

Kada je u udžbenik ugrađen takav rad i ako udžbenici već nose tu vrstu specifičnih odnosa u sebi, može li udžbenik da bude besplatan?

Ne postoji besplatni udžbenik. U fazi njegove izrade, kreiranja jednog udžbenika, imate autorsko pisanje, dizajn i prelom, kao i lekturu. Imate štampanje, odobravanje, što znači da udžbenik ima svoju proizvodnu cenu. To košta. Drugo je pitanje projekat besplatnih udžbenika i šta država preduzima da u procesu osnovnoškolskog obrazovanja, koje je obavezno, udžbenici budu besplatni. Može država da kaže ovako – hajde da udžbenici budu besplatni za sve osnovce, ali tada država mora da odvoji veliku količinu novca i kupi sve te knjige.

Jedan vaš udžbenik se u poslednje vreme našao na listi „besplatnih“?

Ovo što se desilo sa udžbenikom za sedmi razred osnovne škole je veoma čudnovato. Mi smo kao autori imali priliku da vidimo da je naš udžbenik u PDF formatu dostupan besplatno. Bio sam iznenađen. Pokušam da skinem udžbenik i uspem. Onda ga i odštampam. Kako je to moguće kada smo mi sklopili ugovor sa Zavodom za udžbenike, i to da se udžbenik objavi u određenom tiražu? Kako je moguće da se taj udžbenik nađe na nekom sajtu, i to kod trećeg lica, i da ga neko nazove besplatnim? Mislim na agenciju Fondacija Alek Kavčić. On se čak hvalio javno oko toga, zarad nekih jeftinih političkih poena, iako je jasno da je ugrozio naša autorska prava. Zbog toga smo pokrenuli pravni postupak, predavši advokatima materijal za tužbu. Čak je rekao u jednom trenutku da je naš udžbenik najpopularniji. Tako govori o nečemu što je čista krađa intelektualne svojine. Pored toga, priča o besplatnim udžbenicima je sama po sebi neistinita – udžbenici koštaju dva dinara po strani, a kada se štampaju gotovo dostižu cenu originala.

Da li se sa vama uopšte kontaktiralo tim povodom? Kako je uopšte treće lice došlo u posed vašeg udžbenika?

Ne, nama kao autorima nijednog trenutka nije predloženo da te udžbenike deci ponudimo besplatno i time uradimo možda nešto što niko do sada nije. Iz medija sam čuo da je napravljen određeni ugovor između Zavoda za udžbenike i Fondacije Alek Kavčić. Očigledno je da je taj ugovor šteta i po Zavod za udžbenike, a rukovodstvo Zavoda taj ugovor krije od autora i javnosti. Priča o besplatnim udžbenicima je pokriće za to što su autori povređeni. Zbog toga smo i angažovali advokate. Niko nas ništa nije pitao. Postoje dva ispravna načina da ponudite besplatne udžbenike. Prvi način je da platite autore da napišu knjige, otvorite izdavačku kuću i onda svoje udžbenike poklonite učenicima. Drugi način je da kupite već gotove udžbenike i poklonite deci. Ovo nije poklon, nego krađa. A to nije jedina dimenzija velike obmane autora, roditelja, dece…

O kojim drugim dimenzijama govorite?

Vrlo je važno da se razlikuju digitalni i interaktivni udžbenici sa jedne i udžbenici u PDF-u sa druge strane. Mi smo bili vrlo raspoloženi da sa Zavodom radimo i interaktivni digitalni udžbenik. Takav udžbenik bi učenika vodio kroz proces rešavanja zadatka. Recimo, učenik promaši nešto u postupku i udžbenik vas sam vrati i signalizira zašto rešenje nije dobro. Ta interaktivnost učenika usmerava algoritamski ka rešenju. Stvaranje takvog udžbenika zahteva dodatnu energiju i naravno košta. Takav udžbenik predstavlja vizuelnu predstavu i daje dodatnu vrednost udžbeniku. U ovom slučaju radi se o još jednoj obmani. Fondacija Alek Kavčić ne nudi taj tip udžbenika već običan PDF. Razlika je vrlo jasna – PDF je samo priprema za štampanje knjige koja bi trebalo da bude u papirnom obliku.

Dakle, vaš motiv za pokretanje procesa protiv Fondacije Alek Kavčić je zaštita autorskih i intelektualnih prava? Mislite li da će za vašim primerom krenuti i druge kolege čiji su udžbenici na sličan način ponuđeni roditeljima i učenicima?

Meni je jedna činjenica frapantna. Čitao sam u medijima da je dobio spor za svoja intelektualna prava u Sjedinjenim Američkim Državama i naplatio 750 miliona dolara, a onda dolazi u Srbiju i krši naša autorska prava i uzima našu intelektualnu svojinu. To zaista deluje čudnovato. Ako je već želeo da bude dobrotvor i pomogne učenicima u Srbiji, mogao je da iskoristi novac koji je dobio u Americi kao odštetu i uloži ga u neki od dva spomenuta načina za obezbeđivanje besplatnih udžbenika. Ovako je pokušao da uradi drugima nešto od čega se u Americi sam branio. Mislim da će se posle ovakvog našeg poteza, mene i mojih saradnika sa kojima sam napisao udžbenik za sedmi razred, ohrabriti i drugi autori. Meni je sasvim jasno da je neophodno da ja, kao bivša javna ličnost, objasnim sve nivoe ove obmane, kako bih ohrabrio i druge da krenu našim korakom. Uvreda je još veća kada znamo da je to kolega uradio drugom kolegi, to je ponižavajuće. Istina je ovde ključna stvar. Kao čovek koji se bavi naučnim radom posvećen sam istini. Iz istine sledi poštenje i tu nema nikakvog kompromisa. Ako tome učimo decu, paradoksalno je da im se na oruđu koje u učenju koriste, pokazuju primeri suprotni tome.