Vaša stranka je bila, kako kažete, klinički mrtva. Sada ste se vratili, vi ste bili treći na predsedničkim izborima, ali je još interesantnije što je u Beogradu imala čak i bolji rezultat nego na republici. Na neki način ste vratili DSS na onu poziciju koju su pomalo pejorativno nazivali salonskom desnicom. Da li ste razmišljali o tome kada ste došli u situaciju da pravite koaliciju sa Dverima i Zavetnicima, koji su ipak neka druga vrsta desnice?
Da, mi se sociološki razlikujemo svakako. Novi DSS je možda i energetski drugačiji u odnosu na to vreme o kom govorite. Neću sebe da poredim ni sa kim, pa ni sa predsednikom Koštunicom, ali ljudi su drugačiji, po energiji, po temperamentu. Salonski desničar ne skače iz aviona, što je bio moj slučaj u vojsci. To je moj subjektivni ugao naravno.
Što se tiče druge desnice, to ste u pravu, ali mi to nismo postavljali kao pitanje, jer je borba za državu i borba protiv francusko-nemačkog sporazuma trebalo da nas spoji. I u tome sociološke razlike, „krug dvojke“ ili kako vi kažete „salon“, ne igraju puno za odgovorne ljude.
Međutim, do te koalicije nije došlo.