Dubravka Stojanović, redovna profesorka na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, imala je sposobnost, talenat, znanje da i preko prvih elektrifikacija, asfaltiranja… secira društvo i stanje nacije. U ovom razgovoru smo pričali o tome, ali i o izborima, zabludama, pogrešnim strategijama i naravno o mitomaniji koja je glavni zajednički sadržalac svih naših posrtanja.
***
Srbija je imala poslednja od svih jugoslovenskih republika višestranačke izbore, „ometalo“ se njihovo održavanje patentiranjem „vanpartijskog pluralizma“, pa su se oni ipak desili i Srbija je bila jedina republika na kojoj nije poražena dotadašnja vladajuća stranka da li i zbog onog vašeg – Miloševićeve hibridne ideologije, socijalističko nasleđe plus nacionalni predznak. Imamo tu šizofreniju Miloševićeve propagande koja je uspešna jer ima aparat i sadrži istovremeno strah od nacionalista Vuka Draškovića, brani se narod od toga i sečenja ruke, a onda opet državni nacionalizam koji je filovan pričama o švedskom standardu nasuprot silama mraka… Bućkuriš koji je pobeđivao i vladao.
Milošević je to patentirao i pokazalo se koliko je taj naizgled nemogući bućkuriš u stvari veoma izdržljiv. Jedva ga je DOS pobedio posle četiri izgubljena rata, sankcija i bombardovanja! Pa, čoveče! Ali taj sistem je uspešan jer truje društvo, oslobađa najniže ljudske instinkte. Daje signal ljudima da je sve dozvoljeno. Kad je to krenulo da se širi po svetu sa Kačinjskim i Orbanom, Trampom i Borisom Džonsonom, ponavljala sam da smo mi avangarda, da je to sve kod nas prvo smišljeno, da nas svi imitiraju. Jer mi jesmo dobar pokazatelj koliko je takav sistem opasan, kako duboko prodire u društvo i zarobljava ga. Čak toliko efikasno da se mnogo složenija i na diktaturu otpornija društva od našeg, kao što su britansko ili američko, toga teško oslobađaju. Pa pogledajte SAD! Tramp je tamo bio samo četiri godine, posledice su katastrofalne, ne mogu da se ispetljaju iz tog zla i još on ima velike šanse da opet dođe na vlast.
Ti sistemi su tako uspešni jer mnogi delovi društva i pojedinci misle da se vođa baš njima obraća i da on sprovodi baš ono što oni žele. A on govori u svim pravcima, a u stvari gura svoje interese i svoje vladajuće kamarile. A onda on mora te interese da brani i postaje agresivan, pa onda i opasan. To je ono u čemu sada živimo.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
