Imam problema sa crtanjem jer su nedavno počele da mi se oduzimaju ruke, ali neću da se predam. Snalazim se nekako uz pomoć starih karikatura i fotošopa, ali precizan i komplikovan crtež više ne mogu da nacrtam, gotovo je s tim. Eto, to je jedna dobra vest za Vučića i naprednjake, rekao je za N1 karikaturistaPredrag Koraksić Koraks.
„Oni koje vole ono što radim imaju svoj stav i njih ni u šta ne moram da ubeđujem. Ali kada karikaturu gleda neko sa manjkom obrazovanja, on je smatra uvredom. Žestina reakcija na karikature obrnuto je srazmerna nivou obrazovanja. Reaguju samo primitivci, jer ne razumeju metaforu, ironiju…“, oštar je Koraks i na rečima.
SOn je rekao da je u prve četiri decenije svoje karijere bezuspešno pokušavao da crta žive ljude i dodaje da je tek nakon smrti Josipa Broza Tita dobio priliku da radi ono što je želeo čitavog života.
“Za vreme Tita nigde nije bilo moguće objaviti nešto što na bilo koji način iritira vlast. To je bila tabu tema, vi jednostavno niste mogli da crtate političare, pa čak i na najnižem lokalnom nivou. Nekoliko puta sam pokušavao, ali bih uvek dobio po prstima“, objašnjava Koraksić.
On tvrdi da ni prema kome na vlasti nije imao blagonaklon odnos, naglašavajući da je najviše karikatura, oko 3.700, objavio u periodu vladavine Slobodana Miloševića.
„Crtao sam i Đinđićeve karikature kad god sam mislio da za to postoji razlog, ali on nikad nije reagovao. Boris Tadić je čak kupio nekoliko mojih originalnih karikatura, uramio ih i pozvao me na kafu u Predsedništvo. On čak nije ni prvi predsednik s kojim sam popio kafu, jer me je pred kraj svog mandata ugostio i Milan Milutinović. To je bila i prilika da iz prve ruke saznam kako su u SPS-u doživljavali moje karikature. Čuo sam da se Milošević nikad nije uzbuđivao zbog mojih crteža, a smetalo mu je jedino to što njegovu Miru crtam tako debelu i sa cvetom u kosi jer ga tada više nije nosila“, rekao je između ostalog za N1 Koraks.