Vesli Klark: „Miloševiću je u Rambujeu ponuđeno isto što i 1995. za BiH. Tada mu nije smetalo da trupe prođu kroz Srbiju…“

Prihvatanje sporazuma u Rambeju tadašnjeg jugoslovenskog rukovodstva verovatno bi dovelo do toga da akcija Severnoatlantske alijanse (NATO) pod nazivom “Saveznička snaga” ne bude sprovedena, izjavio je za Glas Amerike penzionisani general Vesli Klark – bivši glavnokomandujući evropskih snaga NATO-a u vreme intervencije u Saveznoj Republici Jugoslaviji okončane pre dvadeset dve godine – 10. juna 1999.

Intervenciji Alijanse, koja je počela 24. marta 1999. prethodili su sukobi vojno-policijskih snaga tadašnje SRJ i snaga Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), kao i ubistva, deportacije i masovni progoni kosovskih Albanaca tokom 1998-1999.

Odluka o intervenciji, bez saglasnosti Ujedinjenih nacija, doneta je nakon neuspešnih pregovora delegacija Kosova i SRJ u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999.

“Mislim da smo okončali etničko čišćenje koje se događalo u tom trenutku, pružili smo priliku građanima Kosova da uspostave sigurnost, a zatim i demokratiju. I mislim da su to i uradili. Međutim, mislim da posao još nije završen i dalje postoje tenzije između Srbije i Kosova. I to nije samo slučaj kada je reč o te dve zemlje – napetosti postoje i između Bugarske i Severne Makedonije. Balkan deluje kao područje na kom se tektonske ploče čovečanstva sudaraju poslednjih šest vekova ili duže. I potrebni su stalni diplomatski napori kako bi se ta pitanja rešila”, ukazuje Vesli Klark – dodajući da se nada da je međunarodna zajednica dorasla zadatku – jer je, kako podvlači, to veoma važno.

“Sporazum ponuđen predsedniku Miloševiću u Rambujeu, u osnovi je bio identičan, onom predviđenom za Bosnu i Hercegovinu. Međutim, on se uobrazio… Kada je 1995. trebalo prebaciti NATO trupe do BiH – Milošević se saglasio i poručio da se to može učiniti preko teritorije Srbije. Četiri godine kasnije promenio je mišljenje – odbacivši sve ponuđeno. Sabotirao je odnose, pregovore i zapravo sukob učinio neizbežnim. I tvrdoglavo je istrajavao u tome”, ukazuje penzionisani američki general.

„Njegove trupe su počinile brojne brutalnosti na Kosovu – tako da je on ishod učinio neizbežnim. Posle svega nekoliko dana Alijansi je postalo jasno da se Milošević mora odreći Kosova. Da se nije okrenuo oružju možda bi pomirenje bilo moguće, danas bi možda bilo više mira, ne bi bilo aktuelne napetosti. Međutim, dogodilo se to što se dogodilo, srpske vojne i policijske snage su se povukle sa Kosova, a u Srbiji je i dalje sveprisutno nezadovoljstvo ishodom”, kaže Klark – koji procenjuje da će za uspostavljanje značajnijeg nivoa poverenja između dve nekada sukobljene strane biti potrebne decenije.

On tvrdi da mu je žao zbog civilnih žrtava.

„Devedesete su bile teške godine za brojne Srbe. Počevši od onih raseljenih iz hrvatske Krajine od kojih su mnogi ostali beskućnici u bivšoj Jugoslaviji. Kao i za one koji su u 1999. napustili Kosovo zbog nezadovoljstva i straha svojih suseda.

Bilo je civilnih žrtava i osećao sam se užasno što su se događale nesreće čiji su uzroci bili naše pogrešno ciljanje. Postoje stvari koje smo činili pogrešno tokom kampanje i ljudi su gubili živote. Posebno se sećam incidenta u školskom dvorištu u gradu Nišu – slučaju kada se dogodio kvar na oružju NATO aviona. Ishod je bila pogibija školaraca. Mogu da zamislim koliko je to bilo potresno.“