Šta se promenilo posle izdavanja singla? Sada je korona i nema koncerata ali da li vas posle singla više ubacuju u planove i više zovu?
„Album je spreman za snimanje, singl „Venecijaneri“ bio je prvi hitac, oglašavanje pred paljbu. Promocija je prošla super, svi su zadovoljni. Što se tiče poruka „kad će nastup“, ima ih. Organizatori i njihovi planovi su ovih meseci usmereni na druge stvari. Naši takođe.“
Šta je danas pank? Na samom početku znamo šta je to značilo u Britaniji, kod nas je ipak bila druga tematika, ali danas? Šta je danas pank, ili razlog za bunt ili razlog za pank bend?
„Pank kao pokret ne postoji, više je reč koja se može zameniti mnoštvom drugih, ali ako su podloga brz ritam i gitara, to bude pank. Ako si dosledan sebi, već možeš da budeš panker, ili ne, svejedno. Činjenica da si izabrao da se baviš muzikom kao primarnom delatnošću, danas, i ovde, i sve stvari koje prate tu odluku su, recimo, pank.“
Da li vas udari nostalgija prema sedamdesetim i osamdesetim godinama? U godinama kada je pank bio sveža stvar? Ili nema nostalgije nego je pravo vreme ono koje je?
Ako si ovih dana pank, a i dalje ga doživljavaš kao onaj iz sedamdesetih, reklo bi se da si u problemu. Pusti nostalgiju, mi gorimo od želje da pričamo obične priče i stvaramo novu muziku. Izbacujemo album koji će biti novo viđenje panka, ako ne legne najbolje, promenićemo reč. Zašto se daviti u terminima?
Obradili ste NOFX za koncerte, a čiju i koju obradu biste snimili?
„Da, u prvoj fazi su bili naši uzori pa smo odabrali jedan od većih hitova. Publika je znala pesmu i često su se penjali na binu i pevali sa nama. Ludilo. Ali sa snimanjem je drugačije. Kad već ostavljaš trag, trudiš se da pečatiraš to kako valja. Zaokupljeni smo pronalaženjem tog nečeg „našeg“ i radom na albumu, pa nismo razmišljali o tome. Možda nekad.“