Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković kaže za RTS da je sa spiska svih zahteva poljoprivrednika ispunjeno apsolutno sve, osim davanja od 300 evra po hektaru. Ističe da je to perfidno osmišljen zahtev jer nije zakonski izvodljiv i da je spremna i o njemu da razgovara, ali za narednu budžetsku godinu. Ministarka naglašava da su i poljoprivrednici koji još uvek protestuju bili na sastancima u Ministarstvu i Vladi, ali da su javno odbili sastanak kod predsednika Vučića i sami odabrali da idu na proteste, prenosi RTS.
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković, nakon što je Vlada u četvrtak povećala premije za mleko i subvencije po grlu stoke, zahvaljuje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci poljoprivredi i poljoprivrednicima, kao i kolegama u Vladi koji su pomogli da budu obezbeđena dodatna sredstva.
„Neko mora da se odrekne sredstava da bi ih neko drugi dobio. To je jedan koš para i jako je bitno da svi to znaju. Ne vadi niko neke nove pare. Prihodi su ti koji jesu, očigledno bolji nego što je bilo planirano, pa imamo mogućnosti“, objašnjava Tanaskovićeva.
Podseća da su u četvrtak razgovarali sa osam poljoprivrednika na sastanku kod predsednika Vučića.
„Oni su izneli problem koji trenutno jeste realan u Srbiji, a to je problem viška mleka koje stoji. U celom lancu ima viška, od primarnog proizvođača kojem se otkazuje ugovor ili mu se spušta cena, preko prerađivača koji ima pune zalihe, do trgovinskih lanaca koji treba sada da sprovedu neke akcije i odreknu se dela marže da bi mleko moglo da se proda“, kaže Tanaskovićeva.
Ističe da je realno ono što su poljoprivrednici tražili da bi problem mogao da se premosti.
„Ja inače razgovaram sa poljoprivrednicima svaki dan i znam da su ti problemi realni. U februaru smo uveli prelevmane i zaustavili uvoz mleka. Međutim, nismo zaustavili uvoz mlečnih proizvoda, pre svega sireva. Uveli smo prelevmane na te sireve i povećali smo ih u februaru sa 12 dinara na 80, ali to očigledno nije bilo dovoljno, i dalje se isplatilo da se uvoze“, objašnjava Tanaskovićeva.
Naglašava da su sada prelevmani povećani na 300 dinara i smatra da će to definitivno zaustaviti uvoz, kako bi se koristilo mleko sa domaćeg tržišta.
„To je jako velika mera koju nije bilo lagano doneti, pre svega jer treba da objasnite Evropi u kakvoj ste situaciji, da ona ne bi napravila kontramere. Mi smo mart i april potrošili na razgovore i na objašnjenja Evropi da ne ide dobro, da moramo i dalje da pojačamo. Oni su tu vrlo rigidni, njihov stav je da je tržište otvoreno i da se morate boriti na tom tržištu ako hoćete u Evropu“, navodi Tanaskovićeva.
Ističe da Srbija štiti svoje, da poremećaj definitivno postoji, ali da je juče na njega stavljena tačka.
„Sledeća stvar koja je tražena i ispunjena jeste da se zbog teške situacije stočarima pomogne direktnim davanjima. Već je bilo 30.000 dinara povećano davanje po grlu u 2023. godini, sada je i tih 30.000 povećano na 40.000. To će se isplaćivati odmah“, kaže Tanaskovićeva.
Ističe da država ima novca, da javni poziv traje do 23. maja, ali da će siguno biti produžen za još neki dan da bi se svi prijavili.
„Pratimo situaciju. Ako javni poziv bude završen početkom juna, u julu će već sredstva biti isplaćena“, najavljuje Tanaskovićeva.
„Svako ko želi da razgovara, dobrodošao je“
Na pitanje ko su poljoprivrednici sa kojima su razgovarali i optužbe da su to lažni poljoprivrednici, ministarka Tanasković odgovara pitanjem – ko su to pravi, a ko lažni?
„Ja sam sa svakim razgovarala, ko god je poslao zahtev da dođe na razgovor. Među ljudima koji su juče bili na sastanku kod presednika niko nema manje od deset krava. Imaju po 20, 22, 100, 300… Šta je tu lažno?“, pita Tanaskovićeva.
Smatra da su lažni poljoprivredici samo oni koji kažu da se bave poljoprivredom, a rade neki drugi posao i primaju drugu platu.
„Možda oni imaju neku kravu, možda imaju neku njivu koja se obrađuje, ali to uglavnom rade neki drugi za njih, a oni imaju prostora da idu i štrajkuju na ulicama. Ne bih ja delila poljoprivrednike na taj način. Svako ko želi neku realnu promenu, on je dobrodošao. Svako ko želi da razgovara, on je dobrodošao. Mi smo to u prethodnom periodu i pokazali jer smo sa svakim razgovarali i svaki realan predlog ostvarili“, ističe Tanaskovićeva.
Naglašava da je jako bitna stvar i što je subvencija po litri mleka povećana sa 15 na 19 dinara.
Ministarka kaže da su oni koji još uvek protestuju bili na sastancima u Ministarstvu i Vladi i odbili sastanak kod predsednika Vučića i odabrali da idu na proteste.
„A šta tačno hoćete na protestima, sa kim tačno da razgovarate, gde se postiže neki dogovor? Kako ja razumem, postiže se kod najviših organa vlasti. Dobili ste priliku da idete kod predsednika, vi ste javno to odbili. To je po meni politika. Oni neće da misle o poljoprivredi i poljoprivrednim problemima, hoće nekakvu revoluciju da prave“, kaže Tanaskovićeva.
„Mi dajemo i za goveda koja nisu kvalitetna i gazdinstva sa jednom kravom“
Što se tiče uslova koji nisu ispunjeni, ministarka Tanasković kaže da mera od 300 evra po hektaru jeste stavljena kao zahtev, ali da je vrlo perfidno osmišljena jer nije izvodljiva.
„Zakonodavno nije izvodljiv. To je potpuna promena agrarne politike u sredini jedne budžetske godine. To se radi na kraju godine za narednu godinu. To poljoprivredu Srbije košta 78 milijardi dinara, bezmalo ceo budžet pre povećanja i davanja“, navodi Tanaskovićeva.
Objašnjava da se to zove evropski model finansiranja i da podrazumeva tri stuba finansiranja, od kojih su najbitnija direktna davanja koja su zakonom definisana. Naglašava da u Evropi, po takvom modelu, daju samo sredstva po hektaru i za priplodna grla koja su kvalitetna.
„Mi danas dajemo i za goveda koja nisu kvalitetna, ali se gaje. I za gazdinstva u kojima ima jedna krava. To u Evropi ne postoji, postoji minimalni iznos, ako imate ispod tog broja, sistem vas ne vidi. Hoćemo takav model? Hajde samo svi da se dogovorimo. Ne postoji ni subvencija po litri mleka u Evropi. Samo hektar i priplodna grla. Tačka“, ističe Tanaskovićeva.
Naglašava da je sa spiska svih zahteva poljoprivrednika ispunjeno apsolutno sve, osim davanja 300 evra po hektaru.
„Oni kažu i dajte nam da se ravnamo po berzi iz Pariza i Budimpešte. Ne razumeju. Tamo je cena viša zato što je u toj ceni uključen i transport. Kod nas je cena pšenice nešto niža nego tamo jer je bez transporta“, tvrdi Tanaskovićeva.
Ponavlja da su svi ostali zahtevi ispunjeni i kaže da je spremna da razgovara i o davanjima od 300 evra po hektaru, ali za sledeću budžetsku godinu.
Tagovi
