Ministarstvo odbrane: „Srbija od 2016. nije izdavala dozvole za oružje za Ukrajinu“

Organizacija samog leta ukrajinskog aviona koji je prevozio naoružanje iz Srbije ka Bangladešu a srušio se u subotu uveče kod grčkog grada Kavale, niti izbor kompanije za transport nisu bile u nadležnosti Srbije, navelo je Ministarstvo odbrane u saopštenju. Dodaje se da „Srbija nije nadležna za dozvole za prelet tuđih teritorija, jer je to suverena odluka svake države, kojima se operater u ovakvim slučajevima obraća za preletnu dozvolu“.

„Naša zemlja je u ovom slučaju poštovala međunarodno pravo i ispunila sve međunarodne obaveze, te na miru pružamo podršku grčkim vlastima da sprovedu detaljnu istragu“, istaklo je Ministarstvo, prenosi N1.

U saopštenju se kaže i da „Srbija ne samo da ovim avionom nije transportovala naoružanje Ukrajini, već od 2016. godine od kako se sistemski vodi kroz softvere evidencija za svaku dozvolu za promet naoružanja i vojne opreme iz Srbije, nijedna nije izdata za transport bilo kakve vrste naoružanja i vojne opreme iz Srbije ka Ukrajini“.

„Jasno je i da pojedinim domaćim i inostranim krugovima, razočaranim što im je razobličena prvobitna laž da je Srbija transportovala naoružanje Ukrajini, ponestaje ideja u izmišljanju

laži kojima pokušavaju da naštete Srbiji i njenoj odbrambenoj industriji“, navelo je Ministarstvo.

Dodalo je da su kompanije srpske odbrambene industrije, u kojima je zaposleno oko 22.000 ljudi, u prošloj godini izvezle naoružanje u vrednosti od oko 500 miliona dolara.

„Ako se uzmu u obzir i kooperanti i porodice zaposlenih, oko 100.000 ljudi živi od ovog posla, a da ne spominjemo da je to ujedno novac koji doprinosi BDP-u i ekonomiji ove zemlje. Vođena samo sopstvenim interesima Srbija će nastaviti da proizvodi savremenu opremu i naoružanje i da ih izvozi svima koji imaju sve dozvole, a koje predviđaju domaće i međunarodno zakonodavstvo“, poručilo je Ministarstvo.

Dodaje da se „cene proizvoda fabrika odbrambene industrije formiraju po tržišnim uslovima i borba za njihovu prodaju na tržištu je svakodnevna“.

„Na tržištima gde mogu da ih prodaju direktno one ih i prodaju direktno, tamo gde ne mogu, prilagođavaju se, jer svakako nastoje da prodaju što više svojih proizvoda. To da li će inostrani kupci angažovati posredničke firme u ovom poslu odluka je na koju Republika Srbija ne može da utiče. Ono što je za nas važno jeste da naše fabrike robu prodaju po svojim cenama, kao i da je angažovanje posredničke firme nešto što plaća inostrani kupac i ne predstavlja trošak niti za fabrike, niti ukupno za Republiku Srbiju“, navodi Ministarstvo u saopštenju koje je izdalo, kako je navelo, zbog „neistina i manipulacija koje se i dalje plasiraju u vezi sa padom aviona u Grčkoj“.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović jutro posle pada aviona kazao je da je on prenosio 11,5 tona naoružanja srpske namenske industrije – školske i svetleće minobacačke mine. Prema njegovim rečima, avion ukrajinske firme Meridijan poleteo je iz Ništa, a prenosio je municiju srpske privatne firme Valir za Ministarstvo odbrane Bangladeša, a da je tehničko sletanje bilo planirano u Amanu, Rijadu i Ahmedabadu. Krajnje odredište mu je trebalo da bude glavni grad Bangladeša, Daka.

„O tome je Ministarstvo odbrane Republike Srbije već obavestilo javnost, a o istom su se već izjasnili i avio-prevoznik i Ministarstvo odbrane Bangladeša, koje je i preciziralo da su bile namenjene za njihovu vojsku i graničnu stražu. To je jedina istina i ove činjenice su potvrdili svi akteri“, istaklo je Ministarstvo odbrane u saopštenju.

Poslednjih dana u srpskoj javnosti su se pojavile razne spekulacije o padu aviona, naoružanju koje je prenosio i stvarnom vlasniku Valira. Naime, spekulisalo se da iza te firme zapravo stoji trgovac oružjem Slobodan Tešić, koji je pod sankcijama SAD, a deset godina je bio pod sankcijama UN. Takođe, Grčka je uložila protestnu notu Srbiji i Ukrajini jer nije blagovremeno bila obaveštena o vrsti tereta koji je ukrajinski avion prevozio.

Advokat Ivan Ninić izjavio je u gostovanju na N1 televiziji da je firma Valir registrovana krajem 2019. godine sa 100 dinara osnivačkog kapitala, da bi već u prvoj godini poslovanja imala 13 miliona evra prometa, a u drugoj 55 miliona evra prometa.

Javnost se takođe pitala zašto ova kupovina nije izvršena preko državne firme za trgovinu oružjem – SDPR.