Državni sekretar Entoni Blinken i najviši kineski diplomata Vang Ji sastali su se da razgovaraju o nameri Kine da obezbedi naoružanje Rusiji u ratu protiv Ukrajine. Blinken je usputno uputio upozorenje državnom savetniku u subotu uveče na sastanku Minhenske bezbednosne konferencije, tokom kojeg je zamerio Kini i zbog upotrebe špijunskog balona iznad američkog tla.
Urgirao je da Kina prestane da pomaže Rusiji da izbegne posledice sankcija. Kineska trgovina sa Rusijom se povećava, od Rusije kupuju naftu, ali verovatno ispod ograničene cene od 60 dolara koju propisuju EU i grupe država G7.
„Zabrinuti smo na osnovu informacija koje imamo da oni razmatraju da ponude pomoć u vidu naoružanja“, izjavio je Blinken nakon sastanka. „Vrlo jasno smo izrazili stav da bi to moglo predstavljati ozbiljan problem po nas i naše odnose.“
On je, takođe, objasnio da je sastanak bio prilika za Kinu da se izvini zbog incidenta sa špijunskim balonom, ali izvinjenje nije dobio. Dodao je da je činjenica da je Kina poslala objekat za nadzor iznad njihove teritorije, time ugrozivši njihov suverenitet i internacionalno pravo, neprihvatljiva i ne sme se nikada ponoviti.
Amerika veruje da Kina možda već sada pruža neke informacije o grupi Vagner, koja radi ruku pod ruku sa ruskom vojskom.
Kamala Haris, američka potpredsednica, u svom govoru na konferenciji za bezbednost, takođe je upozorila Kinu da ne pruža naoružanje zemlji koja je počinila zločin protiv čovečnosti. Harisova u svojoj izjavi nije potvrdila da će takva pomoć sigurno biti dopremljena.
Američka upozorenja o namerama Kine dolaze u kontekstu kineskog predloga da se otkrije mirovni plan za Ukrajinu u govoru kineskog predsednika Si Đinpinga, koji se poklapa sa godišnjicom ruske invazije 24. februara. Vang je izneo nameru da plan pokrene u svom govoru na bezbednosnoj konferenciji u subotu i informisao je lidere Francuske, Nemačke i Italije o namerama Kine, verovatno u pokušaju da zabije klin između država EU i SAD. Amerika je pokazala da veruje da će plan biti neka nejasna tvrdnja o vrednosti mirnog dijaloga, teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali bez ulaženja u detalje.
S druge strane, Kina je verovatno jedini spoljni akter koji bi mogao da izvrši efikasan diplomatski pritisak na predsednika Vladimira Putina da preispita svoju strategiju.
Izražavajući skepticizam Zapada, generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, izjavio je: „Kina nije bila u stanju da osudi invaziju“, dodajući da je plan prilično nejasan. „Mir je moguć samo ako Rusija poštuje suverenitet Ukrajine“, rekao je.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova, Dimitro Kuleba, izjavio je povodom ovoga: „Smatramo da je poštovanje principa teritorijalnog integriteta osnovni interes Kine u međunarodnoj areni. A ta posvećenost poštovanju i zaštiti ovog principa je pokretačka snaga za Kinu, veća od drugih argumenata koje nude Ukrajina, Sjedinjene Države ili bilo koja druga zemlja“, rekao je on.
Vang je u svom govoru sugerisao da postoji šansa da Evropa sve više želi da se reši Amerike. Rekao je: „Moramo mirno razmisliti, posebno naši prijatelji u Evropi, o tome koje napore treba učiniti da se rat zaustavi; kakav okvir treba da postoji da se u Evropi donese trajni mir; kakvu ulogu Evropa treba da ima da manifestuje svoju stratešku autonomiju.“
U Vangovom okvirnom planu bilo je i drugih momenata koje Zapad može pozdraviti uključujuči njegovo protivljenje upotrebi pretnji nuklearnim ratom ili napadima na civilne nuklearne elektrane. Pozivanje na povelju UN i teritorijalni integritet, takođe, može biti od pomoći, ali u kombinaciji sa upućivanjem na to da Rusija ima legitimne bezbednosne brige. Neke diplomate su pozdravile priznanje da Kina više ne može jednostavno da tretira rat kao striktno evropsku stvar.
Tagovi
