U vreme prirodnih katastrofa i nesreća niko ne sme ostati nezbrinut, a posebno ne osobe sa invaliditetom. Da bi se poboljšalo postupanje prema osobama sa invaliditetom i njihovo spasavanje tokom vanrednih situacija, potrebno je uspostaviti saradnju lokalnih štabova za vanredne situacije i lokalnih udruženja osoba sa invaliditetom, jedinstven je zaključak konferencije na kojoj su učestvovali predstavnici brojnih udruženja osoba sa invaliditetom i Sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije, uključujući i komandante vatrogasno-spasilačkih jedinica iz cele Srbije.
Konferencija Postupanje prema osobama sa invaliditetom u vanrednim situacijama održana je u junu 2024. godine u Beogradu uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, u okviru projekta „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“. To je bila prilika da se članovi vatrogasno-spasilačkih jedinica iz Sektora za vanredne situacije u direktnom kontaktu upoznaju sa navikama i potrebama osoba sa invaliditetom kako bi im omogućili bolju zaštitu tokom vanrednih situacija.
Kako različite vrste invaliditeta zahtevaju različito postupanje u vanrednim situacijama, konferencija se sastojala od četiri sesije koje su bile posvećene osobama sa fizičkim invaliditetom, gluvim i nagluvim osobama, slepim, kao i osobama sa teškoćama u intelektualnom razvoju. Predstavnici različitih udruženja osoba sa invaliditetom imali su priliku da ukažu na svoje specifične potrebe u vreme vanrednih situacija i na probleme sa kojima se suočavaju, kao i da predstavnicima Sektora za vanredne situacije iznesu predloge kako da se njihova zaštita u vreme katastrofa i nesreća poboljša.
„Osobe sa invaliditetom predstavljaju jednu od najugroženijih grupa u vanrednim situacijama iz mnogo razloga – pre svega zbog nedovoljne uključenosti specifičnih potreba ove ranjive grupe u postojeće planove uzbunjivanja i evakuacije, u različite vidove zaštite, kao i zbog neadekvatnog prenosa informacija“, objašnjava učesnica konferencije, izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) Ivanka Jovanović.
U vanrednim situacijama osobe sa invaliditetom se suočavaju ne samo sa fizičkim barijerama i neadekvatnim postupanjem tokom evakuacije već i sa teškoćama u komunikaciji i izostankom adekvatnog informisanja, što sve onemogućava njihovo efikasno spasavanje.
„U vreme prirodnih katastrofa i nesreća osobe sa invaliditetom nemaju jednak pristup informacijama kao većina stanovništva. U cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom u vanrednim situacijama Misija OEBS-a u Srbiji je podržala štampanje Porodičnog priručnika za ponašanje u vanrednim situacijama na Brajevom pismu. Napravljena je i audio verzija ovog priručnika, kao i video i brošura sa uputstvima kako zaštititi osobe sa invaliditetom tokom vanrednih situacija“, kaže rukovodilac ovog projekta u Misiji OEBS-a Miroslav Kragić.
Nedostaje jedinstvena baza podataka osoba sa invaliditetom
Iako odavno postoji svest o važnosti uspostavljanja jedinstvene baze podataka sa evidencijom o osobama sa invaliditetom, što bi olakšalo njihovo spasavanje u vreme vanrednih situacija, ovakva baza još uvek nije napravljena.
Poznato je da u maju 2014. prilikom poplava u Srbiji, ni u jednom od prihvatnih centara nije bilo podataka da li su u njima smeštene i osobe sa invaliditetom i koje su im potrebe.
„Pravljenje jedinstvene baze podataka ide sporo. Rešenje vidim u povezivanju lokalnih štabova za vanredne situacije sa lokalnim udruženjima osoba sa invaliditetom kako bi se na lokalu mapiralo gde one žive, gde su starački domovi i druge ustanove u kojima se nalaze osobe sa invaliditetom“, ističe izvršna direktorka NOOIS-a Ivanka Jovanović.
Predstavnici spasilačkih ekipa predlažu da, u sklopu saradnje sa udruženjima osoba sa invaliditetom, spasioci iz lokalnih štabova za vanredne situacije obiđu sve ustanove tog tipa u svojoj sredini i da na osnovu prikupljenih informacija pripreme planove za njihovu evakuaciju i spasavanje.
Potrebna edukacija, specijalizovana oprema za spasavanje i personalni planovi evakuacije
Učesnici skupa su saglasni da je potrebna kontinuirana edukacija za spasioce, ali i za osobe koje rade u ustanovama u kojima žive osobe sa invaliditetom, a koje često ne znaju kako treba da postupaju u vanrednim situacijama.
Naveden je raniji tragični slučaj kada je u požaru u staračkom domu u Pančevu stradalo nekoliko ljudi. Umesto u prizemlju, slabo pokretne osobe su bile smeštene u stanovima na spratovima što je otežalo i onemogućilo njihovu evakuaciju, pri čemu ni negovateljica koja je brinula o njima nije znala kako treba da reaguje u takvoj situaciji.
Predstavnici spasilačkih timova ukazuju da im je pored edukacije kako da postupaju prema osobama sa invaliditetom potrebna i specijalizovana oprema koja bi olakšala evakuaciju teško pokretnih osoba koje žive na višim spratovima, a koja se retko nabavlja zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Pored posedovanja specijalizovane opreme, kod evakuacije osoba sa invaliditetom ključno je da su objekti građeni ili adaptirani u skladu sa univerzalnim dizajnom i da svaka osoba ima svoj personalni plan evakuacije. Univerzalni dizajn podrazumeva da je objekat pristupačan svima, bez obzira na godine i fizičke karakteristike korisnika. To uključuje i pristupačnost objekata za slepe osobe koja se ostvaruje postojanjem reljefnih oznaka, zvučnih signala itd.
„Planove evakuacije bi trebalo pripremiti u vreme izgradnje objekata, a ne naknadno. Treba prevenirati“, kaže Ivanka Jovanović iz NOOIS-a.
Ivanka Jovanović ukazuje i da je neophodno da sve informacije o sistemu zaštite i spasavanja, kao i uzbunjivanja, budu dostupne osobama sa invaliditetom u njima pristupačnim formatima, što je naročito važno za osobe sa senzornim invaliditetom, kao i da budu napisane na lako razumljivom jeziku za osobe sa intelektualnim invaliditetom.
Koraci za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u vanrednim situacijama
„Uključivanje osoba sa invaliditetom u procese izrade i sprovođenja javnih politika u oblasti vanrednih situacija u skladu je sa OEBS/ODIHR Dablinskim preporukama iz 2023. godine o pravima osoba sa invaliditetom na učešće u političkom i javnom životu (2023). Takođe je važno uzeti u obzir specifične potrebe žena u svim fazama upravljanja vanrednim situacijama“, kaže ambasador Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji.
Jedan od prvih rezultata konferencije je da je Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) dostavila Sektoru za vanredne situacije preporuke za poboljšanje njihovog položaja u vreme prirodnih katastrofa i nesreća. Među najvažnijim preporukama su predlozi da se obezbedi kontinuitet u edukaciji pripadnika službi za spasavanje o postupanju prema osobama sa invaliditetom, kao i u osnaživanju osoba sa invaliditetom i njihovih porodica za adekvatno reagovanje, zatim da se pristupi izradi personalnih planova evakuacije i da se obezbedi veća uključenost udruženja osoba sa invaliditetom u planiranje reagovanja u vanrednim situacijama.
Dogovoreni su i konkretni koraci kako bi se osobe sa invaliditetom uključile u planiranje upravljanja vanrednim situacijama, čije će sprovođenje podržati Misija OEBS-a u Srbiji. Naime, u cilju efikasnog reagovanja u vanrednim situacijama, Misija, s jedne strane, godinama podržava aktivnosti usmerene ka osnaživanju pripadnika društveno ugroženih grupa kao što su žene, mladi i osobe sa invaliditetom, a s druge strane podržava Sektor za vanredne situacije. Uz podršku Misije, održavaju se seminari za komandante lokalnih štabova za vanredne situacije i vežbe simulacije za pripadnike opštinskih i okružnih štabova za vanredne situacije.
„Jedna od aktivnosti koju kao Misija kontinuirano podržavamo jesu vežbe simulacije za reagovanje u vanrednim situacijama koje u lokalnim zajednicama širom Srbije organizuje Sektor za vanredne situacije. Na nedavnom skupu u Beogradu dogovoreno je da se u simulacione vežbe uključe i primeri koji se tiču spasavanja osoba sa invaliditetom, što ćemo kao Misija rado podržati“, kaže rukovodilac ovog projekta u Misiji OEBS-a Miroslav Kragić.
Konferencija u Beogradu je bila poslednja u nizu panela posvećenih položaju pripadnika društveno ugroženih grupa u vanrednim situacijama koji su organizovani u okviru projekta Misije „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“, finansiranog od strane Vlade Švedske. Prva dva panela, koja su održana 2023. i 2024. godine, bavila su se položajem žena u vanrednim situacijama i značajem uključivanja rodne perspektive u oblast upravljanja vanrednim situacijama. Na seminarima je bilo reči o ulozi žena u smanjenju rizika od katastrofa, kao i o specifičnim potrebama i rizicima sa kojima se suočavaju žene tokom vanrednih situacija, sa posebnim osvrtom na rodno zasnovano nasilje.
Potrebno uvođenje rodne perspektive u oblast upravljanja vanrednim situacijama
Dobro poznatu tvrdnju da su u vanrednim situacijama žene ugroženije od muškaraca, potvrđuje i OEBS-ova studija iz 2022. Zaštita od katastrofa za celo stanovništvo: rodno odgovoran i inkluzivan pristup smanjenju rizika od katastrofa, koja se bazira na iskustvima iz svih članica OEBS-a. U studiji se konstatuje da su „žene i osobe sa invaliditetom nedovoljno zastupljeni kako u kreiranju politika, tako i u obukama za pripremljenost zajednica i upravljanje vanrednim situacijama“, da se „nedovoljna pažnja posvećuje specifičnim brigama i potrebama žena i osoba sa invaliditetom“, kao i da su sistemi za rano upozoravanja neinkluzivni i da „rano upozoravanje često uopšte ne stiže do žena“.
U dokumentu OEBS-a se preporučuje otklanjanje postojeće rodne nejednakosti i uspostavljanje inkluzivnih nacionalnih politika i strategija za smanjenje rizika od katastrofa. Predlaže se unapređenje protokola za rano upozoravanje kao i za jačanje ženskog liderstva, te povećanje učešća žena i osoba sa invaliditetom u svim fazama upravljanja vanrednim situacijama. Planovi za rano upozoravanje moraju da sadrže rodnu perspektivu, da budu pristupačni slepim i slabovidim osobama, kao i da sadrže protokole za evakuaciju osoba sa kognitivnim poremećajem.
Misija OEBS-a pomaže uvođenje inkluzivnosti u smanjenje rizika od katastrofa
Kroz projekat Misije „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“, koji finansira Vlada Švedske, i organizacije civilnog društva su dobile priliku da se aktivnije uključe u oblast upravljanja vanrednim situacijama. Održane su brojne radionice i obuke za smanjenje rizika od katastrofa čiji su učesnici bili predstavnici društveno ugroženih grupa, uključujući i žene i mlade. Kroz ovu vrstu radionica prošle su stotine žena i mladih, koji su, između ostalog učili i vežbali kako da pruže prvu pomoć, kako da se zaštite u vreme zemljotresa, poplave, požara, kao i kako da koriste protivpožarni aparat. Radionice su organizovale organizacije civilnog društva kao što su Udruženje Fenomena iz Kraljeva, Žene za mir iz Leskovca, Omladinski savez udruženja OPENS iz Novog Sada i Timočki omladinski centar iz Zaječara.
Nevladina organizacija „Žene za mir“ iz Leskovca sprovela je 2022. istraživanje u šest opština Jablaničkog okruga i utvrdila je da u lokalnim planovima za postupanje u vreme katastrofa izostaje rodna perspektiva i rodno budžetiranje. Zbog toga ova organizacija civilnog društva preporučuje izradu lokalnih rodno osetljivih planova i strategija, koji će obezbediti saradnju žena i muškaraca u odbrani od katastrofa, kao i organizovanje obuka za žene kako bi se osnažile za delovanje u vanrednim situacijama. Takođe, zalažu se za primenu principa rodnog budžetiranja, tj. za izdvajanje finansijskih sredstava za uključenje žena i udruženja građanki u aktivnosti usmerene na smanjenje rizika od katastrofa.
Misija OEBS-a će i u narednim godinama nastaviti da podržava državne institucije i organizacije civilnog društva u oblasti unapređenja sistema za upravljanje vanrednim situacijama, kako bi se na što bolji način odgovorilo na specifične potrebe društveno ugroženih grupa.
Tagovi
