Misija OEBS-a u Srbiji i Vlada Švedske godinama pomažu proces demokratizacije u sektoru bezbednosti u Srbiji

Jedna od važnih tekovina demokratije je civilna kontrola nad sektorom bezbednosti. Ključnu ulogu u tom poslu ima Narodna skupština Republike Srbije i njeni odbori koji, u skladu sa zakonom, nadziru rad Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Ministarstva odbrane, kao i bezbednosnih službi — Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Vojnobezbednosne agencije (VBA) i Vojnoobaveštajne agencije (VOA). O svojim nalazima u vezi sa radom bezbednosnih službi skupštinski odbori izveštavaju narodne poslanike i celokupnu javnost.

Na koji način Narodna skupština Republike Srbije može još efikasnije da vrši ovaj nadzor? Koji su postojeći mehanizmi demokratske kontrole sektora bezbednosti? Kakvi modeli kontrole ovog sektora postoje u drugim zemljama?

Ovo su samo neke od tema koje su narodni poslanici razmatrali tokom četvoromesečne obuke organizovane u Narodnoj skupštini, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Vlade Švedske, a u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji, koji se realizuje od 2010. godine.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) još je 1994, na sastanku u Budimpešti usvojila „Kodeks postupanja u vojno-političkim aspektima bezbednosti“, koji obavezuje države da stvore uslove za efikasnu civilnu kontrolu vojnih i bezbednosnih snaga kao pretpostavku stabilnosti svake zemlje, ali i globalne bezbednosti.

„Bezbednost, poštovanje ljudskih prava i vladavina prava su neodvojivi aspekti održivog sektora bezbednosti koji poštuje principe dobre uprave“, kaže šef Misije OEBS-a u Srbiji, ambasador Andrea Oricio. „Projektom Misije OEBS-a, Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji naglašava se neophodnost da se bezbednost države i njenih građana ostvaruje na efikasan i odgovoran način, u okvirima demokratske civilne kontrole sektora bezbednosti, uz poštovanje vladavine prava i ljudskih prava. Rezultat projekta su, takođe, izuzetna partnerstva i sinergija između različitih nivoa vlasti, civilnog društva i akademske zajednice, što je dovelo i do snažnijeg regionalnog povezivanja“, ističe ambasador Oricio.

Unapređivanje spremnosti za reagovanje u vanrednim situacijama

Pored jačanja demokratske kontrole nad sektorom bezbednosti, Misija OEBS-a u Srbiji uz pomoć Vlade Švedske, pomaže unapređivanje kapaciteta nadležnih službi i građana za reagovanje u vanrednim situacijama kao što su poplave, zemljotresi, požari, ekstremni vremenski uslovi, saobraćajne nesreće, ali i nuklearne i radiološke nesreće ili teroristički napadi.

Na ovom poslu Misija OEBS-a ima uspešnu saradnju sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Na brojnim radionicama i simulacijama upravljanja vanrednim situacijama koje su održane proteklih godina, članovi opštinskih i okružnih štabova i drugi akteri iz sistema za zaštitu i spasavanje dodatno su osnaženi za efikasnije reagovanje tokom elementarnih nepogoda. Posebna pažnja je posvećena obučavanju ugroženih grupa stanovništva kao što su žene, deca i osobe sa invaliditetom.

Zahvaljujući podršci Misije OEBS-a u Srbiji i Vlade Švedske štampan je i „Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama“, i to kako na srpskom tako i na tri jezika nacionalnih manjina. Ovaj priručnik, koji će uskoro biti dostupan i u obliku aplikacije za mobilne telefone, sadrži važne savete kako treba postupati u vanrednim situacijama kako bi se osigurala bezbednost građana i zaštitili životi i imovina.

Činjenica da su tokom prirodnih nepogoda posebno ugrožene žene, potvrđena je i u vreme katastrofalnih poplava u Srbiji 2014. Žene stradaju češće zato što su nedovoljno obučene za preživljavanje, ali i zbog toga što se u vanrednim situacijama brinu o deci, starima i nemoćnima.

Da bi se spremnost žena unapredila, Misija OEBS-a u Srbiji i Vlada Švedske su početkom 2019. godine pomogle realizaciju radionica u Kraljevu, Užicu i Požegi, na kojima se preko osamdeset učesnica obučilo za pružanje prve pomoći i za adekvatno reagovanje u vanrednim situacijama.

Podrška civilnom društvu

Pružanje podrške ovakvim radionicama samo je jedan od primera dobre saradnje Misije OEBS-a u Srbiji sa organizacijama civilnog društva koje su angažovane na jačanju bezbednosne kulture opšteg stanovništva, a posebno osetljivih grupa.

„Zahvaljujući kontinuiranoj podršci Vlade Švedske, projekat Misije OEBS-a je omogućio da desetine organizacija civilnog društva širom Srbije sprovedu najrazličitije aktivnosti i inicijative u oblasti bezbednosti, poput unapređivanja bezbednosti u lokalnim zajednicama, stručne podrške izradi određenih sektorskih propisa i bezbednosti žena i mladih“, kaže koordinator projekta iz Misije OEBS-a u Srbiji, Miroslav Kragić.

Značajna podrška se pruža i Mreži organizacija civilnog društva koje prate primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN „Žene, mir i bezbednost“ u Srbiji. Ova rezolucija se tiče zaštite bezbednosti žena u konfliktnim i kriznim situacijama, i smatra se jednim od najvažnijih međunarodnih dokumenata u oblasti mira i bezbednosne politike. Kao potpisnica Rezolucije 1325 UN, Srbija je 2017. usvojila drugi Nacionalni akcioni plan (NAP) za njeno sprovođenje.

Stipendije za studije u oblasti bezbednosti

Posebna komponenta projekta je usmerena na davanje stipendija za master i doktorske studije na Fakultetu političkih nauka i Fakultetu bezbednosti, koje se dodeljuju od 2010. Na taj način je stvorena mreža eksperata čija su znanja dragocena za uspostavljanje dobre uprave u sektoru bezbednosti i za njegovu dalju reformu.

Sve aktivnosti u okviru projekta Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Srbiji od 2010. podržava Vlada Švedske.

Direktor Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA) Ola Anderson kaže da je Švedska na ovaj način želela da pomogne Srbiji da ojača strukturu za demokratsku kontrolu nad sektorom bezbednosti koja je tada bila u nastajanju.

„Dugoročna pomoć Švedske za reforme u ovoj oblasti je pokazatelj našeg snažnog uverenja da je ovo jedna od ključnih inicijativa u izgradnji sistema demokratskog upravljanja. Efikasni sistem civilnog nadzora nad sektorom bezbednosti obezbeđuje razdvajanje među granama vlasti i uvodi princip njihove međusobne kontrole i ravnoteže („checks and balances“), kao osnovna načela demokratije“, zaključuje direktor agencije SIDA, Ola Anderson.