Misija OEBS-a u Srbiji pomaže unapređenje rada štabova za vanredne situacije

Svakih petnaest minuta u nekom mestu u Srbiji vatrogasne ekipe kreću na zadatak. U Srbiji ima 158 vatrogasno-spasilačkih jedinica u kojima radi oko tri i po hiljade vatrogasaca.

Kada dođe do prirodne katastrofe ili nesreće, prve reaguju vatrogasno-spasilačke jedinice. One čine operativnu srž Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. Očekuje se da bi uskoro trebalo da bude ostvaren cilj da svaka opština ima svoju vatrogasnu jedinicu. Nedavno su vatrogasno-spasilačka odeljenja dobile i opštine Trgovište, Gadžin Han i Brodarevo.

Nakon donošenja Zakona o vanrednim situacijama 2009. godine, u Srbiji je uspostavljen integrisan sistem reagovanja i upravljanja katastrofama kojim koordinira Sektor za vanredne situacije. Pored spasilačkih službi Sektor ima i Upravu za preventivnu zaštitu, kao i za upravljanje rizikom i civilnu zaštitu.

Svaka lokalna samouprava je dužna da formira štab za vanredne situacije. Na čelu štaba se kao komandant nalazi predsednik opštine, tj. gradonačelnik kada su u pitanju gradovi, dok se na čelu okružnih štabova za vanredne situacije nalaze načelnici upravnih okruga.

Da bi se unapredila efikasnost reagovanja lokalnih štabova za vanredne situacije u vreme katastrofa i nesreća, i tako sprečile ljudske žrtve i materijalni gubici, neophodno je kontinuirano raditi na unapređivanju kapaciteta svih učesnika u sistemu odbrane.

Uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, Sektor za vanredne situacije organizuje stalne obuke za članove i članice okružnih i lokalnih štabova. Obuke uključuju vežbe simulacije za reagovanje u vanrednim situacijama u lokalnim zajednicama širom Srbije, kao i obuku za komandante štabova za vanredne situacije.

„U cilju unapređenja kapaciteta državnih organa i službi koje dejstvuju u vreme vanrednih situacija, Misija OEBS-a u Srbiji više od deset godina uspešno sarađuje sa Sektorom za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova. Misija s jedne strane pomaže Sektoru u sprovođenju neophodnih obuka, a s druge radi na unapređenju kapaciteta lokalnih samouprava kako bi efikasnije reagovali u vreme nesreća i katastrofa“, kaže šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu.

Misija OEBS-a u Srbiji sarađuje sa Sektorom za vanredne situacije od 2012. u okviru višegodišnjeg projekta „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“, koji finansijski podržava Vlada Švedske.

Komandno-simulacione vežbe

U komandno-simulacionim vežbama učestvuju svi akteri koji se nalaze u sistemu smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, kao što su vatrogasci, policija, timovi iz štabova za vanredne situacije, komunalne službe, Crveni krst. Učesnici prolaze kroz stvarni scenario i razrađuju svaki korak u odbrani od prirodnih katastrofa i nesreća. Scenariji za vežbe simulacije pravljeni su na osnovu konkretnih potreba lokalnih zajednica, tj. u odnosu na opasnosti i nesreće kojima su one najčešće izložene.

Tako je u komandno-simulacionoj vežbi za Pčinjski okrug uvežbavano reagovanje u slučaju zemljotresa i snežnih nanosa, dok je za članove štabova za vanredne situacije iz Mačvanskog i Braničevskog okruga organizovana simulacija odbrane od poplava.

U Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije smatraju da su simulacione vežbe najkorisniji alat za procenu spremnosti svih učesnika u odbrani od prirodnih katastrofa i nesreća, kao i za testiranje efikasnosti planova spasavanja koji se koriste godinama. Vežbe simulacije doprinose razvoju timskog rada, poboljšanju međusobne saradnje, što pozitivno utiče na unutarsektorsku koordinaciju u vanrednim situacijama.

Uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji u proteklih deset godina održano je dvadeset trodnevnih vežbi simulacije za reagovanje u vanrednim situacijama.

„Preko 1200 članova lokalnih štabova za vanredne situacije iz 67 opština i gradova u Srbiji je učestvovalo u vežbama simulacije čiju je organizaciju, u proteklih deset godina, podržala Misija OEBS-a u Srbiji“, kaže rukovodilac ovog projekta u Misiji OEBS-a Miroslav Kragić. „Da bi se smanjio razoran uticaj nesreća, posebno je važno da se stalno unapređuju kapaciteti službi koje dejstvuju u vanrednim situacijama, i to naročito na lokalnom nivou, pošto su one na prvoj liniji odbrane“, ističe Kragić.

Seminari za komandante štabova

Pored vežbi simulacije, od 2014. se održavaju i seminari za komandante lokalnih štabova za vanredne situacije.

Na seminarima, komandanti štabova imaju priliku da osveže i unaprede svoja znanja o efikasnom rukovođenju odbrane od nesreća i katastrofa, o načinu angažovanja vatrogasno-spasilačkih jedinica, o finansiranju sistema za smanjenje rizika od katastrofa, kao i o modelima komunikacije sa medijima u vreme kriznih situacija.

Štabovi za vanredne situacije u svom radu prolaze kroz tri faze: preventivnu, operativnu i fazu oporavka. Najduže traje preventivna faza tokom koje se vrše pripreme za reagovanje u vanrednim situacijama kako bi se posledice katastrofa izbegle, sprečile ili umanjile. Kada dođe do vanredne situacije, teče operativna faza tokom koje se radi na zaštiti i spasavanju, dok faza oporavka nastupa po prestanku vanredne situacije kada štabovi sprovode mere oporavka i analiziraju posledice nastale tokom prirodne katastrofe ili nesreće.

U preventivnoj fazi rada lokalnih štabova učestvuju svi akteri – od organa državne uprave, preko javnih službi, do privrednih društava i različitih organizacija. Glavnu ulogu u sprovođenju mera i aktivnosti u ovoj fazi ima jedinica lokalne samouprave.

„Ključno je jačati preventivnu fazu. Ako se ulaže u preventivnu fazu, onda su druge dve faze, operativna i oporavak, uspešnije i jeftinije“, jedna je od važnih poruka načelnika Uprave za upravljanje rizikom i civilnu zaštitu Živka Babovića na seminarima za komandante štabova, koje Sektor za vanredne situacije organizuje uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Komandantima lokalnih štabova za vanredne situacije Babović preporučuje da kontinuirano rade na otklanjanju rizika od katastrofa u skladu sa procenama rizika, tj. planovima smanjenja rizika od katastrofa koji su napravljeni za skoro sve opštine u Srbiji. Čišćenje kanala, uklanjanje nelegalnih deponija, organizovanje ranog upozoravanja i obaveštavanja, izgradnja potpornih zidova i odbrambenih nasipa, samo su neke od mera i aktivnosti koje lokalni štabovi treba da sprovode tokom preventivne faze.

Saradnja Misije OEBS-a i Sektora za vanredne situacije se nastavlja

Osim podrške za jačanje lokalnih štabova za vanredne situacije, saradnja Misije OEBS-a i Sektora za vanredne situacije se odvija i u drugim segmentima.

„Uz pomoć Misije OEBS-a i Vlade Švedske, Sektor za vanredne situacije radi i na podizanju svesti građana o značaju spremnosti za reagovanje u vanrednim situacijama, i to posebno imajući u vidu potrebe osoba sa invaliditetom. Velika pažnja se posvećuje rešavanju specifičnih potreba ove ranjive grupe u vreme vanrednih situacija, uključujući i tokom pandemije kovid-19. Misija podržava i aktivnosti lokalnih saveta za bezbednost kao i jačanje dobrovoljnog vatrogastva. Uz podršku Misije, u okviru projekta ’Jačanje kapaciteta lokalnih zajednica za dobrovoljno vatrogastvo’, stotinu volontera iz pet opština prošlo je obuku MUP-a Srbije i položilo ispit za dobrovoljno vatrogastvo“, kaže šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu.

Dugogodišnja podrška koju Misija OEBS-a u Srbiji pruža Sektoru za vanredne situacije nastavljena je i tokom 2023. godine. Tako je tokom marta 2023. održano pet seminara za komandante lokalnih štabova za vanredne situacije. Na seminarima koji su održani u Kragujevcu, Nišu, Beogradu, na Zlatiboru i u Vrdniku okupilo se preko 250 učesnika i učesnica.

Tokom leta 2023. biće održane još dve komandno-simulaciono vežbe. Prva, „Rasina 2023“, biće održana početkom juna za komandante štabova iz Rasinskog okruga. Pored podrške za rad Sektora za vanredne situacije, Misija OEBS-a u Srbiji, u okviru višegodišnjeg projekta „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“ koji finansira Vlada Švedske, nastavlja da podržava i jačanje lokalnih saveta za bezbednost koji rade na unapređivanju bezbednosti svih članova lokalne zajednice.