Nakon što je u Viktoriji – najmanjoj od šest država u Australiji – juče zabeležno 77 novozaraženih koronavirusom – vlasti su stavile u potpuni karantin čitav kvart migrantske zajednice, pokušavajući da kontrolišu nove klastere izbijanja zaraze koji prete da poremete njihovu – do sada – uspešnu borbu protiv pandemije, piše Njujork tajms.
U pitanju je najveći broj zaraženih još od marta, a stanovnici ove zajednice su zatvoreni u svojim stanovima i kućama, dok volonteri i zdravstveni radnici komuniciraju sa njima idući od vrata do vrata.
Predsednik Udruženja zajednice Južni Sudan u Viktoriji i jedan od volontera Ring Mair svakodnevno informiše zajednicu o simptomima bolesti, raspitujući se da li neko ima temperaturu, kašalj ili neke od simptoma. Pripadnici ove zajednice često rade teške fizičke poslove na kojima se direktno izloženi opasnosti od zaraze koronavirusom.
„Prilično je zaštrašujuće raditi ovaj posao, neko ne želi da komunicira, a mi ih bodrimo da se svakako testiraju“, rekao je Mair.
Međutim, ovo nije jedina lokacija u Viktoriji na kojoj je došlo do drugog talasa epidemije. Virus se proširio delom i zbog deljenja cigareta i druženja osoblja sa prinudnim gostima karantin hotela u Melburnu, koji su se tu nalazili u dvonedeljnoj izolaciji zbog potencijalne zaraze koronavirusom po povratku iz inostranstva.
Tako je ponovno izbijanje i širenje zaraze u Viktoriji zaustavilo planirano otvaranje državnih granica i nateralo oko 300.000 ljudi u preventivnu samoizolaciju.
Vlasti su saopštile da će najpogođeniji krajevi države biti potpuno izolovani u naredne četiri nedelje, u nastojanju da se zaustavi širenje virusa. Međunarodni letovi iz Melburna, grada sa gotovo pet miliona stanovnika, preusmereni su, a sprovodi se i stroga kontrola kršenja protokola karantinskih mera.
„Ako neko dođe na kućni prag da vam ponudi testiranje, pravi odgovor je da ga prihvatite“, rekao je premijer Viktorije Danijel Endrjuz.
„Ukoliko ne budemo kontrolisali virus, svi ćemo na kraju biti zatvoreni“, dodao je Endrjuz.
Do polovine juna, Viktorija je svake sedmice beležila mali broj slučajeva koronavirusa, čak je i započela sa ublažavanjem mera ograničenja kretanja, ali je u poslednje dve nedelje svakodnevno prijavljivala dvocifreni broj slučajeva.
Čini se da širenje virusa u Viktoriji još jednom potvrdilo predviđanja zdravstvenih vlasti širom sveta da su novi klasteri neizbežni čak i u zemljama koje su u velikoj meri potisnule epdimiju, upravo zato što su ukinuta ograničenja kretanja.
Za Australiju je problem što se virus zadržao u džepovima oko Melburna, gde vladino insistiranje na testiranju, praćenju kontakata i samoizolaciji nije bilo efikasno zbog jezičke barijere i nepoverenja migranata prema vlastima. Siromaštvo je, takođe, jedan od problema.
„Ako neko od zaraženih iz najsiromašnijih zajednica ne ide na posao ili je izgubio posao, a nije osiguran, prepušten je samom sebi“, rekao je predsedavajući Saveta etničkih zajednica u Viktoriji Edi Majklef.
Takođe, grupa lekara je još u maju upozoravala australijsku vladu da je verovatno propuštena prilika zaštite migrantskih zajednica.
Majklef smatra da komunikacija zvaničnika Viktorije i saveznih vlasti sa visokorizčnim grupama nije bila na odgovarajućem nivou.
„Informacije su bile loše prevedene i nisu bile jasne. Skoro da je potrebna diploma fakulteta da bi ste ih razumeli“, rekao je Muhamed Al-Kafaji, izvršni direktor Saveta etničkih zajednica u Australiji, komentarišući dokument australijske vlade o koronavirusu od nekoliko desetina stranica, preveden na arapski jezik.
Takođe, direktorka Centra za inkluziju migranta na Univerzitetu u Melburnu Rebeka Viks smatra da zaključavanje koje primenjuje policija, posebno u vreme protesta protiv policijske brutalnosti, može samo pogoršati situaciju zajednicama koje se već osećaju izolovano.
„Moramo da shvatimo koliko je važno da budemo kod kuće. Međutim, ne kroz sulude novčane kazne i prekomernu upotrebu sile od strane policije“, rekla je Viks.
Ona smatra da je veliki problem i taj što u Australiji vlada rasizam. Tokom prvog talasa pandemije, on je bio usmeren protiv azijata, a sad se za širenje virusa optužuju migranti i etničke manjine zbog zabluda da te grupe nisu slušale preporuke javnozdravstvenih institucija.
Sa tim tvrdnjama su saglasni i čelnici islamske zajednice u Australiji.
Profesorka Viks smatra da su krivci „obični građani koji su putovali i vraćali se sa svojih krstarenja i skijaških izleta“.
„Izgleda smo svi zaboravili kako je ovaj virus stigao i zadržao se u Australiji“, zaključila je profesorka Viks.
Tagovi
