Dejan Stojiljković i Toni Parsons, u novom broju Nedeljenika, razgovarali su o fudbalu, Premijer ligi, Arsenalu i zašto na publika na Vimbldonu ne voli Đokovića.
***
Jedan moj prijatelj pisac je rekao da je gledanje bilo koje utakmice Premijer lige uzbudljivo kao gledanje nekog holivudskog blokbastera.
To je tačno. Jer je tehnički savršen. Čak i mali klubovi, recimo… Ja volim Brajton, volim kako igraju. Uprkos tome što idem tamo samo jednom godišnje, kada igraju sa Arsenalom. To je mali, skockan stadion, sa tek nešto više od 20.000 mesta. Ali uzbuđenje je isto. Više ne idem na sve mečeve Arsenala, idem kad igraju sa Notingem Forestom i klubovima iz velike četvorke…
Da li je još aktuelno čuveno rivalstvo između Arsenala i Milvola?
Nije baš kao nekad. Ali, znaš, pesma navijača Milvola ide ovako: „Niko nas ne voli a nas nije briga.“ Sećam se kad su jednom igrali sa Arsenalom u FA kupu, treća runda, i njihovi navijači, iako ih je bilo pedesetak, ušli su u tuču sa 40.000 navijača Arsenala. Mislim da je to rivalstvo postalo vrlo toksično. Ja nisam takva vrsta navijača, jer me je otac tako naučio. Ne mrzim fanove drugih klubova ali su ipak takva rivalstva jedna generalno loša stvar.
Moram ovo da te pitam… Šta misliš – zašto publika na Vimbldonu toliko ne voli Novaka Đokovića?
Mislim da ne… Mislim da ga ne mrze. Mislim da je on mnogo više poštovan nego nevoljen. Ja idem na Vimbldon i on je toliko različit od fudbala. Nije isto kada deset ljudi zasija i kada jedan čovek zasija. Naročito u jednom tako spakovanom okruženju. To zna da zasmeta nekima ali ne mislim da Đokovića mrze. Eto, žene vole Nadala jer je lep dečko, Mediteranac vrele krvi, Đoković je drugačiji. I ne mislim da ga mrze, mislim da mu se većina divi. Ja mu se divim.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
