Mišljenje dana: Ako je koronavirus „bezazlen“ u odnosu na rak i dijabetes, onda je i život na frontu bezbedniji od Njujorka

Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je najteži dan sa koronavirusom bio 10. februar (tada je preminulo 108 ljudi), još se nije dogodilo da samo u Italiji život od posledica novog virusa izgubi 133 osobe.

Ali, i dalje stoji da je, kako je rekao, tada više ljudi umrlo od raka, dijabetesa, da u jednom danu bude mnogo više samoubistava…

Nije Vučić napamet govorio. I nije jedini to govorio.

Bilo je u prethodnim danima više izveštaja na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije, koji kažu da je 2017. godine najviše ljudi na svetu preminulo od posledica kardiovaskularnih bolesti (17,8 miliona smrti, odnosno trećina od ukupno umrlih te godine), da od raka godišnje život izgubi oko 9,6 miliona ljudi, da respiratorne bolesti i infekcije zajedno su odnele 6,5 miliona života…

Epidemije sezonskog gripa godišnje odnesu između 290.000 i 650.000 života (opet pozivanje na podatak Svetske zdravstvene organizacije), a prema procenama SZO samoubistvo se zaista dogodi na svakih 40 sekundi (800.000).

I šta je onda jedan nepoznati virus od kog je do sada priminulo nešto manje od 4.000 ljudi?

Upravo to – nepoznati.

Bilo kakvo statističko poređenje je ono draškovićevsko „miksanje frogs i grendmaders“.

O tim igrama statistikom pisao je Voja Antonić u kultnoj knjizi „Da li postoje stvari koje ne postoje“.

Ako koronavirus deluje „bezazleno“, kako je stajalo u jednom medijskom izveštaju, u odnosu na gorenavedene podatke, onda bi se moglo reći i da je teroristički napad na Bataklan „bezazlen“ imajući u vidu koliko je ljudi tada ginulo u Siriji.

Antonić je „laganje statistikom“ opisao podacima koji govore da je bezbednije živeti na ratnom frontu, nego u Njujorku, jer u Njujorku statistički gine više ljudi.

Inače, veći broj saobraćajnih nesreća statistički se događa u uslovima dobre vidljivosti nego po magli. Dakle, bezbednije je voziti po magli?

Uostalom, pročitajte Voju Antonića… OVDE.