Počelo je naizgled naivno jednim pitanjem o ukidanju društvenih mreža na konferenciji za novinare predsednika Srbije Aleksandra Vučića. A onda su analitičari bliski vlastima uporno ponavljali željenu mantru, da bi se sve „formalizovalo“ današnjom kolumnom u „Blicu“ Nebojše Krstića, nekadašnjeg „Idola“, savetnika bivšeg predsednika Borisa Tadića i sadašnjeg markentiškog stručnjaka i analitičara sa stavovima koji najčešće prate zvanični narativ vlasti.
Krstić, naime, predlaže da se ukinu Tviter, Fejsbuk i Jutjub “momentalno, sve dok traje vanredno stanje“. Kaže da je „svestan da je to jedini delotvoran način da se suzbije epidemija širenja panike i spreče njeni potencijalno smrtnosni efekti“.
A onda predlaže nešto još opasnije:
“U akciji ‘Sablja’ bilo je uhapšeno 11.000 ljudi. Bilo bi dovoljno privesti desetostruko manje, sada, u akciji ‘Dezinfekcija i deratizacija’“.
Lažne vesti zaista jesu opasne i to ne samo u ovoj situaciji, ali da li su one pravi razlog za gašenje društvenih mreža? Dalo bi se pomisliti da vlastima ionako već dugo smetaju objave na ovim mrežama, pa sada u uslovima vanrednog stanja mogle da se reše jednog problema?
Ne bih, naravno, imao ništa protiv kažnjavanja neodgovornih pojedinaca, ali zar nije ukidanje svega previše radikalna mera?
Da li je širenje lažnih vesti toliko opasno da bi se sada pretilo njihovim gašenjem ili hapšenjem?
Istina je da lažne vesti mogu da budu veoma opasne. Navešću samo jedan od hiljadu primera, jer je baš danas godišnjica pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Tog 17. marta, pre 16. godina, mnogi Srbi su ubijeni, ranjeni i proterani. Priština je etnički očišćena. Srednjovekovni manastiri i crkve su uništeni i spaljeni. A sve je bila posledica jedne lažne vesti. Mediji u Prištini objavili su da su se dvojica albanskih dečaka utopila nakon što su bežala od Srba. Tek nakon višemesečne istrage, utvrđeno je da je vest bila lažna.
Samo novinari znaju koliko je teško raditi ovih dana. Jer svaka vest, ma koliko ona glupa bila na prvi pogled i spadala u teoriju zavere, morala je da se proveri. To je zahtevalo i vreme i umeće i široku mrežu kontakata.
A ukidati društvene mreže i tražiti hapšenja neke, tobož, „influenser mafije“ je podjednako loše i pogrešno, baš kao i širenje dezinformacija.
Jer, društvene mreže bez obzira na manji deo onih koji šire neke gluposti, pokazale su da mogu da pruže dobar uvid u ono što se dešava. Nisam aktivan korisnik društvenih mreža, ali mi javljaju da je dovoljno pogledati Tviter nalog @amfibolije, ali ne zato što je reč o mom školskom drugu koji sada živi u Kini, već zato što su njegovi saveti iz ličnog iskustva nakon epidemije koronavirusa, uistinu pomogli mnogima ovde u pripremama za izbijanje krize. I to ne kažem ja, nego veći deo Tvitera i Fejsbuka.
Lažnim vestima se veruje kada je poverenje u medije urušeno. Dovoljno je setiti se one Viber poruke iz 2018. godine u kojoj se kaže da je voda u Beogradu zatrovana, a u koju su mnogi poverovali uprkos tome što su mediji objavljivali da to prosto nije bilo moguće.
Pokazalo se tada da više ljudi veruje imaginarnoj „drugarici čiji muž radi u Vodovodu“, nego zvaničnim izvorima. Ali, čija je to greška: onih koji ne veruju medijima ili onima koji su doveli do toga da dobar deo dnevnih novina i televizija objavljuje više lažnih vesti nego istinitih. Ko je tu kriv?
I šta je, uostalom, opasnije za javno zdravlje: pulmolog koji sa konferencije za novinare u Predsedništvu Srbije, prenošene na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, saopštava da je korona „najsmešniji virus u istoriji“ i deli savete o bezbednom šopingu u Milanu ili neki anonimni ljubitelj teorija zavere koji na društvenim mrežama širi gluposti o tome da Klinički centri neće da prime pacijenata?
Krstić brani u svom tekstu doktora Nestorovića, navodeći da je on (doktor) bio u pravu kada je rekao da je u Srbiji postalo opasno šaliti se. Ali, šta je onda opasno kada se ispostavi da ovo nije najsmešniji virus u istoriji i kada se sazna da je najveći broj obolelih u Srbiju došao upravo iz Milana, što je i predsednik Vučić podvukao ovih dana.
Mnogi su se, dakle, zakašljali od Nestorovićevog humora. Bolje bi, ipak, za sve nas bilo da se Krstić u svom tekstu šalio…
Tagovi
Ivica
Hvala na razumnom tekstu. Nadam se da proglašenje vanredne situacije u Srbiji nema neku drugu priču u pozadini, jer kada se proglasi vanredna situacija, sva prava zagarantovana Ustavom, prestaju da važe. Da li je to opasno u Srbiji? U drugim zemljama je uvedeno epidemiološko stanje i mnogo striktnije mere nego što su ove u Srbiji, ali narod i dalje ima svoja prava. Sada sam siguran da ne bih voleo da sam u Srbiji. A vlast bi trebalo da se zapita zbog čega ljudi više veruju fejsu ili tjubu nego njima. Ali sam siguran da već znaju odgovor na to pitanje. Evo im prilike da stvarno pokažu da su njihove mere razumne i u cilju bezbednosti građana, a ne da prete jer su po ovome i sami zaslužili zatvorske kazne.
Goran Mišić
Kao sto rece prethodni komentar ,,Sva prava gradjana su zagarantovana u vanrednom stanju".Nije tako .Pravp moje dece i porodice nije,jer nemamo struje,dete bolesno,sestra asmaticar i invalid...o kojim pravima pricamo...kako deca da uce,kako odrzavati higijenu....i mnogo toga jos....CITA LI OVO NEKO OD MINISTRA ILI NEKO KO CE DA IM PRENESE...LJUDISHVATIMP OZBILJNO DOK NAS JOS NIJE ZAHVATILO JACE,NE DOZVOLIMO DA ZAKASNIMO....
ceca
Najjasnije informacije o koroni dobila sam preko YouTube-a ( Marka zvaka) od Marije Mihailović, koja je molekularni biolog a živi i radi u Milanu.
MO
Kao inženjer i ekspert za informacione sisteme, mogu samo da iskažem moj prezir, gađenje i nevericu da neko u ovoj zemlji može da predloži takvu glupost! Znate li šta bi potom bilo sa kandidaturom Srbije za EU?
Smuk
Nebojša iz Bgd-a /Krstić/ - " nije pod libelu " ! Da li je moguće da je završio "Medecinu" ? "Retko ga vidjamo sa devojkama" !