Posle pobede u Mičigenu, tradicionalnoj „plavoj državi“, koju je pre četiri godine od Hilari Klinton preoteo Tramp, Džo Bajden je gotovo izvesni kandidat Demokratske stranke i najverovatniji budući predsednik SAD.
Džo Bajden sada ima samo jednu slabu tačku, a to je Džo Bajden.
Sećam se kako mi je pre više od godinu dana jedan urednik u Njujork tajmsu rekao: “Bajden je kao Nadal na Rolan Garosu. On je aposolutni favorit protiv Trampa, jedini problem je što je u godinama i što može lako da se povredi”.
I na to se stvarno poslednjih dana svela američka politika.
Američko glasačko telo, kao i politika, mejnstrim mediji, demokratska stranačka mašinerija, pokazalo je da ne želi previše da rizikuje sa Sandersom.
Kao što je pre četiri godine rizikovala sa Klintonovom.
Bajden je kao Nadal na Rolan Garosu. On je aposolutni favorit protiv Trampa, jedini problem je što je u godinama i što može lako da se povredi
Za demokrtate je najvažnije da ne pokradu Sandersa, kao pre četiri godine, pošto će im trebati i njegovo glasačko telo. Berni je već pobedio nametnuvši zabranjene teme kao što su besplatno zdravstvo, školstvo, poreze za bogate…
Ali sada je ovo borba protiv Trampa, i tu je teško ići sa sa radikalnim kandidatom, posebno što je više nego uočljivo da Tramp priželjkuje Sandersa, kao i da je spremio slogan “Amerika vs. socijalizam”. To je bauk koji ne može da se primi na Bajdena koji je 30 godina u politici, i koji najviše ulazi u Trampovo glasačko telo, „sving stejtove“ i posebno bele radnike.
Poslednja kampanja pokazala je još nešto: da velika podrška koju Sanders ima među mladima, a koja bi trebalo sve da zapita, ne znači mnogo, pošto mladi imaju ideale i žele idealno društvo, ali je njihov problem u Americi, baš kao i u Srbiji, što oni tvituju, dok stari glasaju…
A sve to je, kao, za njihovu budućnost…
Tagovi
