Ljudi koji konzumiraju mnogo mleka, sira i jogurta ne znači da će živeti duže od onih koji to ne rade, pokazuje nedavno istraživanje objavljeno u časopisu BMJ.
Naučnici su proučili podatke o konzumiranju mleka i mlečnih proizvoda kod više od 168.000 žena i više od 49.000 muškaraca u SAD, zaposlenih u zdravstvu koji nisu do tada bolovali od srčanih bolesti ili karcinoma. Tokom tri decenije, koliko su praćeni, preminulo je ukupno 51.438 osoba, prenosi N1.
U poređenju s ljudima koji su unosili najmanje mlečnih proizvoda, prosečno 0,8 porcije dnevno, oni koji su konzumirali najviše mlečnih proizvoda, prosečno 4,2 porcije dnevno, imali su sedam odsto veće izglede umreti tokom posmatranog razdoblja.
Porcija se odnosi na 1,3 decilitara mleka ili jogurta ili 40 do 55 grama sira, zavisno od toga da li je svež ili prerađen. Oni koji su po konzumaciji mlečnih proizvoda bili negde na sredini s oko tri porcije dnevno imali su podjednake izglede doživeti kraj studije, kao i grupa koja je konzumirala najmanje količine mlečnih proizvoda.
„Ukupni unos mlečnih proizvoda nije bio povezan s manjim rizikom od ukupnog mortaliteta“, napisao je Ming Ding s Harvardove škole javnog zdravlja u Bostonu u časopisu BMJ.
Ljudi koji su jednu porciju mlečnih proizvoda dnevno zamenili orašastim plodovima i mahunarkama imali su 14 odsto manje izglede da preminu tokom istraživanja. Zamena jedne porcije mlečnih proizvoda jednom porcijom celovitih žitarica bila je povezana s 11 odsto manjim rizikom od smrti tokom istraživanja. Ali, zamena jedne porcije mlečnih proizvoda jednom porcijom crvenog ili prerađenog mesa bila je povezana s pet odsto većim rizikom od smrti tokom studije.
dr24
Sve treba jesti umereno... Jedan dan kažu štetna slanina, drugi dan mleko i mlečni proizvodi, pa meso, pa žitarice... Ako tako nastavimo ješćemo vazduh. Mnogo su veći problem zagađenja vazduha, 5G mreža, elektromagnetna zračenja, teški metali i aditivi u hrani, abnormalne količine šećera i loša voda nego dominantna namirnica u ishrani. Bolest nastaje kao skup svih faktora a zdravlje održavamo ako delujemo na više nivoa. Možemo koristiti pečišćivače vazduha u radnom prostoru, možemo koristiti filtriranu prečišćenu vodu, možemo prati voće i povrće u zeolitu, možemo koristiti suplemente, možemo povećati fizičku aktivnost, možemo konzumirati organski uzgajanu hranu ali je problem ŠTO NAM JE TO SKUPO. Tačno zdravlje ima svoju cenu koja nije mala, ali cena bolesti je mnogo veća, nažalost to shvatimo kada se razbolimo. Preventiva i umerenost u svemu su osnova zdravlja.
Mira Saric
Slazem se sa dr24. Bolje spreciti nego leciti. Zivimo u ludom vremenu gde se samo zuri i nista ne stize. Konstantno smo pod pritiskom i stresom. Suplemeti su tu da nam pomognu. Pijem reisi kapsule Hawlik, da se zastitim od virusa i infekcija, kao i da ojacam imunitet.
jao ming
dr24 ... kada je zapad prestao da pusnjari zbog zdravlja i urusavanja zdravstvenog sistema, tada su nama uvalili duvansku industriju kao spas.. nama - mislim sirotinju na balkanu, juznoj americi, aziji .. kada budemo i mi kao zapad imali, na primer preciscivace vazduha ambilife u svojim stanovima kao sastavni deo enterijera, i jos bolje preciscivace na dimnjacima fabrika i preciscivace na cevima otpadnih voda koje idu u nase vodotokove, tada cemo liciti na normalne zemlje .. hrana tu ne pomaze previse .. ako je sve zagadjeno oko nas cinjenica da jedete skupu zdravu organsku hranu vas nece odrzati na duze vreme zdravim.
Teca
Kako je krenulo, nećemo ni vazduh jesti. A zdravije hrane nema od domaćih proizvoda... Ovo sad izmišljaju toplu vodu što bi se reklo..