Ruski napad na Ukrajinu dodatno je doveo u pitanje politiku neutralnosti Berna. Geopolitička situacija totalno se promenila od momenta kada je na Bečkom kongresu pre više od 200 godina proglašena „večna neutralnost“ Švajcarske. Okolne zemlje više nisu pretnja za Švajcarsku a ne postoji ni opasnost rata između komšijskih država što čini neutralnost Konfederacije potpuno anahronom i opsoletnom.
Švajcarske vlasti, svesne veoma duboko ukorenjenog mita o neutralnosti u delu društva, nastavljaju da vode dvoličnu politiku. S jedne strane učestvuju u panevropskim ili NATO programima, poput „European Sky Shield Initiative“ koji okuplja 19 evropskih država s ciljem da se koordinira vazdušni sistem odbrane, a s druge retorički nastavljaju da se „kunu“ u politiku neutralnosti. Takav stav u najboljem svetlu dočarava konsenzus oko politike neutralnosti Švajcarske, ali i totalno različito tumačenje šta znači neutralnost u očima građana alpske konfederacije.
Za švajcarsku desnicu neutralnost znači izolacionizam, dok za levicu ona predstavlja pacifizam. Po slovu konfederalnog Ustava neutralnost nije cilj već sredstvo u vođenju politike. Populistička i nacionalistička desnica propagiraju pristup niskog profila u spoljnoj politici, osim u odnosima, ili još bolje rečeno, protiv EU,
usredsređivanje na realizaciju ekonomskih interesa pod krinkom neutralnosti, i tendencije nezauzimanja nijedne strane u konfliktima, bilo da su lokalnog, regionalnog ili planetarnog karaktera. Levica tumači na sasvim drugačiji način neutralnost i ona je ne doživljava kao težnju za izolacionizmom već kao instrument za promociju politike mira i dijaloga nauštrb jačanja vojnih formacija i investiranja u naoružanje i vojnu opremu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 1. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Tagovi
