Mitrovićeva čarolija protiv svih malera: Srbija pobedom počela kvalifikacije i već sada igrala „piksijevski“

U trenutku kada je Dušan Tadić pokušao da savlada golmana Irske iz kornera, bilo je jasno da su reprezentativci Srbije igrali onako kako je Dragan Stojković najavljivao. Bilo bi više od spleta okolnosti da je igrač sa brojem 10, kome je Piksi dao kapitensku traku, na njegovom debiju postigao gol iz kornera, piksijevski, ali je i taj pokušaj govorio dovoljno.

Agresivna i napadačka igra, na gol više, protiv Irske su bili dovoljni i Srbija je počela kvalifikacije za Mundijal u Kataru pobedom, rezultatom 3:2.

Na stadionu Rajko Mitić Srbija je odigrala veoma dobro oko 45 minuta. Između gola i trenutka kada su igrači počeli da se opuštaju.

Sam početak utakmice bio stabilan, odmah je bilo jasno kakve su ideje u igri reprezentacije Srbije, ali u toj pažljivosti da se zadate stvari ispune, nije bilo ničega od one vizije o zabavnom i napadačkom fudbalu.

Pavlović je utakmicu počeo u startnoj postavi jer je najbolji u iznošenju lopte od svih defanzivaca koje Srbija ima na raspolaganju. Račić je najmlađi vezni u našem sastavu, pa automatski i sa najmanje slobode, što je značilo da će biti odgovoran i pažljiv ispred zadnje linije, što je u nedostatku Matića i Milivojevića, Srbiji neophodno. Jedino veliko iznenađenje je bio Gajić na desnom beku, sve ostalo je bilo predvidivo.

Nažalost i za Irce, koji su uspeli da povedu u 18. minutu i elektro šokerima prodrmaju reprezentaciju Srbije. Ipak, povratna reakcija usledila je tek nakon novih 18 minuta.

Đuričić i Tadić koji su delovali iza najisturenijeg Vlahovića su u tim trenucima pokrivali ogroman prostor na terenu i činilo se da bi njihovo dobro kretanje moglo da donese rezultat. Tadić se tako našao u dobroj poziciji da solidnu loptu glavom prebaci Vlahoviću u prazan prostor i Srbija je jednostavno, a lepo, došla do izjednačenja.

Nastavio je Tadić da veze po terenu, dva puta organizovao akcije na čijim krajevima je Đuričić dobro šutirao, ali je na poluvremenu ostalo 1:1.

Početak drugog je doneo oprezniju, ali i direktniju Srbiju. Često su se zadnji vezni širili ka aut linijama, a otvoren prostor su koristili Milenković, Mitrović i Pavlović da dugim loptama po zemlji pronađu Tadića.

On se nakon asistencije Vlahoviću probudio, a pokušaj da postigne gol iz kornera pre odlaska na odmor pokazao je kako će igrati u drugom delu. Svaki put kada bi dobio loptu po zemlji, okrenut leđima protivničkom golu, uspevao je da se okrene i napravi problem Irskoj.

Nakon što su na teren ušli Mitrović i Maksimović, sveže noge su olakšale direktniji fudbal Srbiji i upravo iz jedne akcije na prvu, došli smo do preokreta.

Majstorija Aleksandra Mitrovića, koju bi reči pokvarile.

Nedugo nakon prvog, Mitrović je postigao i drugi gol, treći za Srbiju, ovoga puta glavom.

Asistent je, treći put na meču, bio Dušan Tadić.

Kapiten Srbije je ubrzo napustio teren, Gudelj je ušao da pojača liniju ispred odbrane i objedini odbrambeni blok, a oko 80. minuta sa klupe se jasno čulo upozorenje igračima da se ne opuštaju i da drže pozicije.

Pet minuta kasnije, Stefan Mitrović je loše vratio loptu ka Dmitroviću, Irci su je presekli i smanjili na 3:2. Uprkos blagoj drami koja je usledila, Srbija je uspela da završi meč pobednički.

Koliko će smušenost, u trajanju od 45 minuta, čak i od 5 minuta, biti opasna po Srbiju, u subotu, kada u Beogradu ugosti Portugal, biće potpuno jasno kada na teren izađe tim aktuelnog prvaka Evrope. Neke od najvećih zvezda evropskog fudbala i igrača u najboljoj formi, izaći će pred srpski tim.

Piksi jeste odmorio Jovića, Maksimovića, pa i Mitrovića i Kostića, ali je pitanje kako će Srbija moći da se suprotstavi favorizovanom rivalu za tri dana. Biće to i pošten ispit za Piksijeve najave i želje.