Nedugo nakon novembarskih vesti o sjajnim rezultatima koje su pokazale i Pfizerova i Modernina eksperimentalna vakcina protiv kovida-19, američki senator Rend Pol tvitovao je jedno provokativno poređenje.
Nove vakcine su 90 odsto i 94,5 odsto efikasne, rekao je Pol, koji je po struci oftalmolog. A „prirodno stečeni“ kovid-19 bio je 99,9982 odsto efikasan, tvrdio je on.
Pol je samo jedan od mnogih koji poručuju da je pobeda nad kovidom-19 bolja zaštita od vakcinisanja.
No problem je što je teško predvideti ko će uopšte proći kroz infekciju netaknut, kaže Dženifer Gomerman, imunološkinja sa Univerziteta Toronto. S obzirom na sve nepoznanice – poput bolničkih kapaciteta u pojedinim regionima, ili snazi imunskog odgovora pojedinca – odabir bolesti pre nego vakcine „predstavlja veoma lošu odluku“, kaže ona.
Prednosti vakcine su u tome što je ona predvidiva i bezbedna, objašnjava profesorka. „Ona je optimalno napravljena tako da izazove efikasni imunski odgovor.“
Ali šta znamo o sličnostima i razlikama između imuniteta nakon zaražavanja i novih vakcina? Pitali smo stručnjake.
Šta dovodi do snažnijeg imunskog odgovora: prirodna infekcija ili vakcina?
Ne znamo. Ali vakcine protiv kovida-19 sprečavaju razvoj bolesti, i treba se kladiti na njih, kažu eksperti.
Prirodni imunitet od virusa jeste prilično snažan. Velika većina obolelih stvori makar neka antitela i imunske ćelije koje mogu da se suprotstave infekciji.
Dokazi zasad upućuju na to da bi ova zaštita mogla da traje i nekoliko godina, sprečavajući tako ozbiljniju bolest, ako ne i reinfekciju.
Ali kod ljudi koji su samo blago bolesni, ova zaštita mogla bi da nestane posle svega nekoliko meseci.
Razlike u imunskom odgovoru u slučaju prirodne infekcije verovatno su posledica različite količine virusa kojoj je neka osoba bila izložena.
A kada je reč o vakcini, svi dobijaju istu dozu. „Znamo koja se doza primenjuje, i znamo da je ona efikasna u izazivanju imunskog odgovora“, kaže dr Gomerman. „To je jedna varijabla koju možemo da ukinemo kada se primi vakcina.“
Mlad sam i zdrav. Zašto da ne rizikujem sa virusom, zar je bolje primiti vakcinu koja je zbrzana?
Kovid-19 je daleko opasnija opcija.
„Jasno je da neki ljudi imaju više, neki manje problema; da nekima treba više vremena da se oporave, drugima manje. A rizik sa prirodnom infekcijom je veći“, kaže Marion Peper, imunološkinja sa Univerziteta Vašington u Sijetlu.
Ljudi koji su gojazni ili imaju bolesti poput dijabetesa posebno su podložni težim slučajevima. Virus je, čini se, manje rizičan po mlađe ljude i žene. Ali mimo tih generalizacija, lekari ne znaju tačno zašto se neki ljudi teško razbole i preminu, dok drugi ne pokazuju nikakve simptome.
U studiji sprovedenoj na više od tri hiljade osoba, uzrasta od 18 do 34 godine, koji su bili u bolnici zbog kovida-19, 20 odsto je završilo na intenzivnoj nezi, a tri odsto je preminulo.
A čak i ako niste u velikom riziku, to ne znači da isto važi za vaše prijatelje ili porodicu.
Najmanje jedna od tri osobe koje se oporave od virusa imaju hronične tegobe, uključujući iscrpljenost i ubrzano kucanje srca, i to traje mesecima. U ovoj grupi su i ljudi mlađi od 35, koji nisu prethodno imali nikakva oboljenja. Neki preživeli pokazuju i znake da im se telo ustremilo protiv sebe, sa simptomima koji nalikuju lupusu i reumatoidnom artritisu.
Vakcine protiv kovida, suprotno tome, ne nose takve rizike.
Imao sam kovid. Da li je bezbedno da primim vakcinu? Ako da, kada će se to dogoditi?
Bezbedno je, i verovatno bi bilo dobro, da svako ko je preležao kovid primi vakcinu, navodi struka.
„Mogli biste da dobijete još bolji i snažniji imunski odgovor, time što ćete vakcinom pojačati imunitet koji ste imali od prve infekcije“, priča dr Peper.
Ali ako ste već preležali bolest, ne morate da se gurate da primite vakcinu među prvima.
Studije su pokazale da imunski odgovor evoluira prvih nekoliko meseci posle infekcije, ali svako ko je imao kovid tokom tog perioda ima barem određeni nivo zaštite.
Savetodavni komitet za imunizaciju Sjedinjenih Država navodi da ljudi koji nisu preležali kovid treba da imaju prioritet u odnosu na one koji su zakačili virus u poslednjih devedeset dana.
„U nekom trenutku moraćemo da utvrdimo da li je devedeset dana pravi period“, kaže dr Ivona Maldonado, koja na sastancima Komiteta predstavlja Američku akademiju pedijatrije. Ali zasad, „ljudi koji znaju da su imali infekciju ne treba da stanu prvi u red, jer nema dovoljno vakcina.“
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 14. januara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
