Bivši savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića i opozicioni aktivista Mlađan Đorđević, osnovao je pokret „Oslobođenje“ koji će zvanično početi sa radom u narednih mesec dana, prenosi Nova.rs.
Pokret “Oslobođenje”, prema dostupnim podacima iz Agencije za privredne registre, osnovan je 9. jula 2020.
Mediji prenose i da će taj pokret biti „nadstranački“ i da će okupiti nezadovoljne ljude „sa obe strane“.
Mlađan Đorđević je radio kao Tadićev savetnik za pitanja Kosova i Metohije, a u javnosti je povezivan i sa Draganom Đilasom, zbog kumovskih veza.
U zvaničnoj biografiji piše i da je bio jedan od vođa studentskih protesta devedesetih godina, a u poslednje vreme sve češće se govori o njegovim bliskim vezama sa Rusijom i Srpskom pravoslavnom crkvom.
Tagovi
Bobby
Вишестраначје у Србији је достило врхове својих могућности и сопственог апсурда. Оно више, у оваквој форми, није у могућности да довољно брзо води друштво напред. Стопе раста показују да морамо да трчимо све брже, да би остали у месту, а пристизање оних, који су некаква "циљна група", постаје, већ из ове, данашње перспективе, недостижно. Систем је: неефикасан, прегломазан, скуп и бирократизован. Као такав, није у стању да примени тековине технолошког друштва, у сопственом заостајању. Ми од "демократских" промена нисмо у стању да реинституционализујемо предузетништво, несигурности приватне имовине је константа, партократско управљање је постало стандард, без обзира ко је на власти, одсуство одговорности за рад и резултате политичког рада,... Све у свему, већ би и из ове перспективе требало да буде јасно да је опстанак друштва у опасности и да није јасно из код разлога се група људи, одговорних да на ово стање дају адекватан одговор и смернице (а окупљених у институцији званој САНУ), не оглашава. Зашто сада о овоме и на овом месту ? Зато јер овакви полит-кловнови, бивши поспрдци, апаратчики и слични лумпен-политиканти, нудећи некаква "решења" у свом партијском организовању, једноставно више не делују ни полит-константно, ако већ не делују полит-напредно, већ полит-назадно. Систем владања земљом мора да се промени и последњи је час да се то уради. Нас не треба да интересује ко је на власти, већ колико тај који је на власти, у свом владању, сваким даном, чини живот свих нас достојнијим. Уколико се ништа не предузме ускоро, доћићемо до тренутка, када нам никави: "МИГ"-ови, "Милоши", "Лазари",... неће спасти главе. У најлошијем случају проћићемо као Перуанци, по доласку Пезара, а идеал могу да нам буду Индијанци, са доласком Европљана, где би могли да се надамо некаквом бивствовању у резерватима. Сигуран сам да се у оквирима дневне политике у Србији овакав развој ситуације не разматра, не зато што разлог за то не постоји, већ зато што од сопствених интереса, све остало је гурнуто у страну, па и оно чему се ово учаурено и заостало друштво, креће.