Posle fantastičnih koncerata pre više od godinu dana u Domu omladine, Bojana Vunturišević se vraća na beogradsku binu. Ovaj put na stejdž Dorćol Platza gde će nastupiti 27. decembra. I dalje su aktuelne pesme sa albuma „Ljubav“, pa će nekadašnja frontmenka benda „Svi na pod“, briljantna kantautorka i autorka nekih hitova za Senidah, Saru Jo, izvesti sigurno i njih uz još neka iznenađenja koja garantuju odličan provod kao i na prošlom susretu sa njom.
Tvoj koncert u Beogradu dolazi u trenutku kada je tvoja muzika postala nezaobilazna u mnogim društvenim i studentskim pokretima. Kako se pripremaš za ovaj nastup i šta želiš da publika ponese sa sobom nakon koncerta?
Velika je čast biti deo ovako uzvišene i važne borbe. Hvala studentima na tome. Hvala im što su nam svojom pameću i mladošću uzdigli glave i još više ispravili kičmu. Svakodnevno sam sa njima na blokadama. Tamo se pripremam za sve što dolazi, upijajući lepotu i optimizam.
Koncerti koji su preda mnom nikako ne smeju biti obični. Prvi će biti u Kragujevcu. Zatim sviramo u Beogradu, Novom Sadu, a trenutno smo u pregovorima i za koncert u Nišu. Želim da obiđem sve univerzitetske gradove naše zemlje. Veoma mi je važno sada to. Želim da stanem pred te ljude, da im zahvalim i da im se poklonim.
Pomerila si koncert zbog tragičnih događaja u Novom Sadu. Kako se osećaš kao umetnica, ali i kao građanka u trenutku kada shvataš da moraš „da presečeš“ i odložiš nastup?
Osećanja su pomešana. Tuga je dominantna. Osećam i veliki strah. Živimo opasna vremena i imamo samo jedni druge. Zato mi je žao što sam odložila koncert u Novom Sadu. Trebalo je da ga održim, trebalo je da odem i prigrlim te ljude. Mislim da je to njima sada najpotrebnije. Sloboda se, ovog puta, brani i osvaja u Novom Sadu i mi moramo biti sa njima i uz njih. Ako ne na koncertu, videćemo se na ulici.
Stihovi vaše pesme „Ljubav“ vijore se gradom, na transparentima tokom studentskih blokada. Kako se osećaš kada vidiš da tvoje reči i muzika postaju znak borbe za bolje sutra?
Drago mi je da sam deo soundtracka nove generacije. Ponosna sam i to mi daje još više snage da budem uz njih. Pored mojih, čuju se i pesme Konstrakte, Marčela i Marka Louisa, Juice, velika pesma „Ne lomite mi bagrenje“ Đorđa Balaševića, zatim i „Živeti slobodno“… Zanimljivo je da se izdvojila i moja obrada pesme „Fool Control“ grupe Eyesburn. Uz tu pesmu smo rušili Miloševića 2000. godine. Ja sam bila druga godina srednje škole i odlazila sam na koncerte koje je organizovao Otpor.
U pesmi „Svemirska ljubav“ stihovi „A kad dođe taj dan, kada ostaneš sam, ti ne plači“ dotakla si se teme smrti. Kako, u kontekstu trenutnih društvenih okolnosti u Srbiji, doživljavaš promene koje nam se dešavaju? Da li u Srbiji nešto umire ili se rađa nešto novo, jače i bolje?
U Srbiji se konačno rađa nešto novo, bolje, brže, lepše, više, jače. Zapravo, to se već rodilo i eno ga, stoji na ulicama postojano, prkoseći iskrivljenoj stvarnosti, znajući ko je i koliko vredi. To je naša nova Mladost i naš novi Optimizam. Mnogo je lepo.
U poslednje vreme radila si dosta pesama za razne muzičare, ali kada možemo da očekujemo neki novi singl ili, još bolje, album?
Verujem da će i to doći brzo. Ovo vreme veoma inspiriše, trenutno sam mu se prepustila i vrlo mi je potrebno da ga i muzički zabeležim.
Tagovi
