Fraza da politika i sport ne treba da spavaju u istom krevetu koliko je lepa i romantična, toliko je naivna i licemerna, piše Željko Pantelić u velikoj analizi u novom broju Nedeljnika. U poslednjih nekoliko nedelja u centru pažnje bili su turski fudbaleri koji su vojničkim salutiranjem dali podršku invaziji Turske, kao i odnos NBA lige i Kine, ali ova priča stara je koliko i sam sport.
Olimpijske igre u Berlinu su primer za zloupotrebu sporta u političke svrhe. U imaginaciji većine ljudi Džesi Ovens predstavlja sinonim za otpor nacizmu na sportskom terenu, u stvarnosti to su bila dva Austrijanca: Karl Sesta i Matijas Sindelar. Njih dvojica su igrala čuvenu utakmicu tzv. ujedinjenja.
Nacionalnoj selekciji Austrije bilo je dozvoljeno da poslednji put nastupi pod svojim imenom. Uprkos naredbi nacističke vrhuške, koja je bila u svečanoj loži stadiona u Beču, da Austrija mora da izgubi meč, Sindelar i Sesta su odigrali utakmicu života i sa dva gola potopili Nemce. Štaviše, Sindelar je namerno proslavio svoj gol ispod svečane lože, izazivajući naciste, dok su na kraju meča Sindelar i Sesta jedini odbili da, sledeći protokol, pozdrave, što bi Kolinda Grabar Kitarović rekla, „starim nemačkim pozdravom ‘Sieg Heil'“.
Žrtve rasističkog predsednika MOK-a Brendidža bili su i simboli borbe za građanska prava Tomi Smit i Džon Karlos ali i belac Australijanac Piter Norman jer se solidarisao sa svojim rivalima i podržao njihovu borbu za ravnopravnost.
Ceo tekst Željka Pantelića čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 31. oktobra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
