„Mnogo je zle krvi u ovim brdima“: Kako Njujork tajms piše o iskopavanju litijuma u Srbiji

Mnogo je litijuma u Evropi. Više od 20 projekata iskopavanja se u različitim fazama sprovode širom kontinenta. Međutim, nijedan od njih i dalje ne proizvidi litijum koji će se koristiti za baterije električnih automobila. Veliki projekat u Srbiji, kako se čini, popuniće tu rupu.

Tako Njujork tajms piše o trenutno najvažnijoj temi u Srbiji – iskopavanju litijuma. Novinar američkog lista posetio je zapadnu Srbiju gde je razgovarao sa meštanima čija se imanja nalaze na udaru kompanije Rio Tinto, ali i sa nekim od najvažnijih ljudi koji iza tog projekta stoje.

„Neće biti zelene tranzicije u Evropi bez litijuma“, rekao je prvi čovek Rio Tinta zadužen za Srbiju Čad Blevit, rekavši da će kompanija uložiti više od 2,55 milijarde u projekat.

Iako je vlada 2022. godine, zabrinuta zbog mogućeg osipanja biračkog tela, ukinula projekat protiv kojeg su građani tada protestovali, u julu ove godine vlada se predomislila, piše Njujork tajms.

Britansko-australijska kompanija je već investirala blizu 600 miliona u zemljište, istraživanja i donacije. Ipak, prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, rudnik će početi da radi tek za dve godine.

Cilj Evrope je da do 2050. godine potpuno smanji emisiju ugljen dioksida, a za to joj je potrebno 60 puta više litijuma godišnje nego što je uvezla 2020. godine iz Kine, piše njujorški list.

Ekspert za litijum Majkl Šmit rekao je za Njujork tajms da su ti ciljevi ostvarivi i bez projekta „Jadar“.

„Projekar u Srbiji je najveći, zato je i najvažniji“, rekao je on. „Potreban nam je svaki projekat kako bismo ispunili ciljeve“.

Kontroverze u vezi sa čitavom pričom o litijumu se ne završavaju samo na zaštiti životne sredine i nezadovoljstvu zemljoradnika i običnih građana, već se one ostvaruju i na polju geopolitike. Kako piše Njujork tajms, projekat „Jadar“ u sebi krije nameru zapada da izvuče Srbiju iz polja uticaja Rusije i njenog tradicionalnog partnera Kine.

Vučićevo insistiranje na Rio Tintovom projektu, kao i tajno prodavanje oružja Ukrajini Njujork tajms vidi kao dokaz partnerstva Srbije sa Sjedinjenim Državama i Evropom, i naznake zahladnjivanja odnosa sa Rusijom.

„Ne pokušavamo da svrgnemo vladu, vlada to čini sama“, rekao je on.

Goran Tomić, poreklom iz Gronjih Nedeljica, rekao je da razume potrebu da se ljudi bore protiv klimatskih promena prelaskom na zelena goriva, ali da je zgrožen time što je njegov brat prodao kuću Rio Tintu.

„Dozvolio je sebi da se proda za novac, i time nas je sve izdao“, rekao je Tomić, sedeći na klupi sa svojom majkom, koja je takođe bila ljuta, ali ponosna što su dva od njena tri sina odbila da ga prodaju imanje rudarskoj kompaniji.

Prethodne poslove Rio Tinta akativisti često ističu kada govore o tome koliko je poslovanje sa njima štetno po životnu sredinu. Kompanija, sa druge strane, takve navode vidi kao dezinformacije i laži. Rio Tinto je objavio i preliminarne nalaze procene uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu, na kojima su radili domaći i strani naučnici.

Vučić je demonstrante koji su se na Terazijama okupili 10. avgusta nazvao „markstima, anarhistima i skrivenim fašistima“, kako piše Njujork tajms.

On je prošlog meseca ugostio nemačkog kancelara Olafa Šolca, a tema sastanka bila je upravo eksploatacija litijuma.

„Neka Nemci spase svet, mi moramo spasiti sebe“, rekao je jedan od organizatora protesta, poljoprivrednik iz Gornjih Nedeljica Nebojša Petković.

Karajčić je rekao Njujork tajmsu da su nemačka uveravanja o bezbednosti projekta slična onima iz 1941. godine, kada su nacisti u obližnjem mestu uveravali ljude da neće nikoga povrediti, pa potom izvršili stravične zločine.

„Moj pradeda se borio za ovu zemlju, a sada treba da je poklonim Rio Tintu. Nema šanse. Mnogo je zle krvi u ovim brdima“, rekao je on.